Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – новембар 2015. године

Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода “испод црте“ у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.

У периоду јануар – новембар 2015. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 38,2 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 53,1 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У новембру су остварени приходи у износу од 81,9 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 82,2 млрд динара што је резултирало месечним дефицитом у износу од 0,3 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује део прихода, и из њих финансираних расхода, индиректних корисника буџета.

Порески приходи у новембру су износили 72,3 млрд динара. Највећи приход, као и обично, забележен је по основу ПДВ и износи 34 млрд динара. Друга уплата октобарских акциза извршена је почетком новембра, због календарског ефекта, што је резултирало знатно вишим приходом у поређењу са претходним месецима. У новембру се исплаћују нешто веће камате на штедњу, због “Недеља штедњи“ које банке организују неколико претходних година, тако да је и порез на камате већи него у осталим месецима, што је резултирало већим приходом по основу пореза на доходак. Остале категорије пореских прихода наплаћене су у складу са очекивањима за новембар. Непорески приходи остварени су у износу од 9,1 млрд динара, а донације су износиле 0,6 млрд динара.

Расходи су били на нивоу овогодишњег просека, с тим што је највеће одступање забележено код плата због једнократне исплате запосленима у просвети. Укупно је на исплату зарада утрошено 20,9 млрд динара. Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд
ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО) износили су 21,6 млрд динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 17,9 млрд динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар – новембар забележен је дефицит у износу од 65,2 млрд динара, док је дефицит у новембру износио 2,1 млрд динара. Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је једнократних непореских прихода, као што су уплате дивиденди и добити јавних предузећа. Осим тога, боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте, као и доприноса. Са расходне стране највећи ефекат је имало слабије извршење капиталних издатака и динамика исплате отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.

Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је суфицит у износу од 0,7 млрд динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 9,2 млрд динара. На нивоу локалних самоуправа у новембру је забележен суфицит у износу од 2,9 млрд динара, јер се у овом месецу уплаћују кварталне обавезе по основу пореза на имовину. Што се тиче фондова социјалног осигурања, Национална служба за запошљавање и РФЗО су у суфициту, док су ПИО фонд и фонд СОВО у дефициту 2,9 и 1,2 млрд динара, респективно. Дефицит ова два фонда је очекиван с обзиром на значајне депозите из претходних година којима располажу. Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају новембра износио 20,1 млрд динара.