Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – децембар 2015. године
Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода “испод црте“ у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија је, почевши од јануара 2015. године са подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.
Према прелиминарним подацима у 2015. години остварен је дефицит буџета Републике у висини од 114,4 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 129,8 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У овај резултат урачунати су и расходи остварени преузимањем обавеза по неколико основа о чему ће бити више речи у делу овог саопштења везаног за расходе буџета. Коначни подаци о приходима, расходима и резултату биће познати након израде завршног рачуна буџета Републике. Треба напоменути да овај извештај не укључује део прихода, и из њих финансираних расхода, индиректних корисника буџета.
У децембру су остварени приходи у износу од 89,5 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 165,7 млрд динара, што је резултирало месечним дефицитом у износу од 76,2 млрд динара. Порески приходи у децембру су износили 76,3 млрд динара. Највећи приход, као и обично, забележен је по основу ПДВ и износи 36,3 млрд динара. Приход је нешто већи од очекиваног с обзиром да је један део повраћаја по основу ПДВ исплаћен почетком јануара. Значајан приход забележен је по основу акциза услед формирања залиха акцизних производа. Ово је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 26,4 млрд динара. Порез на доходак је, као и сваке године, остварио најбољи резултат у децембру с обзиром на исплате “тринаесте плате“, бонуса, награда и осталих једнократних плаћања карактеристичних за крај године. Велики износ непореских прихода у децембру делом је остварен захваљујући плаћању заосталих обавеза по основу такси и накнада. Непорески приходи остварени су у износу од 11,9 млрд динара, а донације су износиле 1,4 млрд динара.
Расходи су сезонски највиши у децембру, што је потврђено и ове године. Од 165,7 млрд динара колики је износ децембарских расхода, 43,0 млрд динара је везано за преузимање појединих обавеза у јавни дуг Републике. Према међународним статистичким стандардима јавних финансија овакве трансакције се сматрају расходима иако исплате готовине није било, већ ће се отплата ових обавеза вршити према договореној динамици. По овом основу преузет је дуг предузећа Србијагас према НИС у износу од 23,4 млрд динара, дуг према војним пензионерима у износу од 10 млрд динара и дуг по основу пољопривредних субвенција у износу од 9,6 млрд динара. Обавезе по основу војних пензија су класификоване као социјална заштита, а друге две ставке су приказане као субвенције. Осим тога, за децембар су карактеристични високи капитални издаци и издаци за робе и услуге. Издаци за плате су повећани због исплате дуговања по основу накнада за превоз запосленима у МУП, а већи су и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд
ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО). Већа средства су пребачена фондовима како би се премостио недостатак средстава услед мањих прихода који је карактеристичан за почетак године и обезбедила редовна исплата њихових принадлежности. Ово је резултирало суфицитом код фонда ПИО, РФЗО и НСЗ.
На нивоу опште државе забележен је дефицит у износу од 148,6 млрд динара, односно 3,7% БДП. Аранжманом са ММФ био је предвиђен дефицит у износу од 232,1 млрд динара или 5,8% БДП, с тим да је Трећом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 162,1 млрд динара, или 4,1% БДП. Фактори који су допринели значајано мањем дефициту од циљаног су бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто слабије извршење расхода. Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је једнократних непореских прихода, као што су уплате дивиденди и добити јавних предузећа. Осим тога, боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте, као и доприноса за социјално осигурање. Са расходне стране највећи ефекат на мањи дефицит је имало слабије извршење капиталних издатака и камата, као и динамика исплате отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.
Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је дефицит у износу од 1,5 млрд динара, док је на нивоу локалних самоуправа забележен суфицит у износу од 1,9 млрд динара. Локалне самоуправе су се током 2015. године раздужиле у приближно истом износу. Што се тиче фондова социјалног осигурања, као што је већ објашњено, Национална служба за запошљавање, фонд ПИО и РФЗО су у суфициту 1,1, 4,1 и 0,4 млрд динара, респективно, док је фонд СОВО завршио годину са дефицитом у износу од 1,4 млрд динара. Дефицит овог
фонда је очекиван с обзиром на значајан депозит из претходних година којим располаже. Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају године
износио 23,5 млрд динара.