Потребна рационализација образовног система

Министар финансија и економије Божидар Ђелић и министар просвете и спорта Гашо Кнежевић одржали су данас у великој сали Дома синдиката у Београду састанак са свим директорима основних и средњих школа у Србији, како би заједнички дошли до плана рационализације образовног система. На овом скупу, министри су представили шта је све до сада урађено у систему образовања и планове за будућност.

Министар Ђелић је поновио да су просвета, здравство и правосуђе, од формирања Владе Србије, постављени као приоритети, и да ће тако остати и убудуће. Он је подсетио на то да је октобра 2000. године плата просветних радника износила 30 евра, а прошле године у просеку 210 евра, што значи да је она повећана седам пута, а да при томе није дошло до тако драстичног повећања трошкова живота.

Министар финансија је додао и да је 8. октобра потписан Протокол за увећање нето основица за обрачун и исплату плата запослених у основним и средњим школама и поручио запосленима у образовању да се раст њихових плата и даље очекује, али да ипак није реално очекивање да ће за пар година она износити 400 евра.

Он је нагласио и да буџет просвете износи 43,5 милијарди динара, од чега се чак 92 одсто издваја само за плате запослених и истакао да 42 одсто од свих плата које се исплаћују из буџета иде запосленима у просвети.

Ђелић је изнео податак према коме је јутрос у шест сати на рачуну свих школа у Србији било укупно око 2,8 милијарди динара, од чега су око 1,8 милијарди динара средства која су им дата из буџета, док преосталих милион динара спада у сопствена средства школа. У ова средства нису урачунати износи који школама следе на основу плата. Он је нагласио да школе нису банке и да средства која имају не треба да држе на рачунима и поручио директорима да тај новац троше за оно што је школама потребно.

Министар финансија најавио је и ригорознију финансијску контролу у школама, а према досадашњим налазима инспекције у појединим школама пронађене су неправилности у раду.

Он је најавио да ће се радити и на томе да исплата зарада запосленима у просвети буде централизованија него што је сада, што би значило да ће плате просветних радника путем једног налога бити директно уплаћене на њихове индивидуалне рачуне у банкама.

Министар финансија рекао је и да директори не треба да буду ти који ће са разним добављачима да преговарају око набавке свега што је потребно школама за њихов рад, већ да би било много боље уколико би таква набавка била на националном нивоу. Самим тим, цена би била мања, јер би се наручивале велике количине, а како је рекао, „директоре не би нико могао да осуђује и пита зашто је нешто купио од овог, а не од оног добављача“. Ову идеју присутни директори поздравили су аплаузом.