Округли сто: Стручна јавност о радној верзији Нацрта закона о денационализацији
Нацрт закона о денационализацији је у основи добар законски предлог, али би требало да прецизније одређује начине натуралне надокнаде имовине и границу финансијског обештећења првобитних власника, оцењено је данас од стране правне и економке стручне јавности на другом округлом столу поводом израде Нацрта закона о денационализацији.
Према речима државног секретара Министарства финансија Слободана Илића, оно што желимо да пошаљемо као поруку страним и домаћим инвеститорима је да доношењем овог закона показујемо правну сигурност, поштовање приватне својине и кредибилитет наше земље.
Илић је подсетио да је 4 милијарде евра, колико је предвиђено за обештећење бивших власника национализоване имовине, довољан износ да се у свим случајевима када то није могуће урадити натуралним враћањем имовине, испоштују сви грађани којима је имовина неправедно одузета. На тај начин би се исправила вишедеценијска неправда.
Нацрт закона о
денационализацији је у основи добар законски предлог, али би требало да прецизније
одређује начине натуралне надокнаде имовине и границу финансијског обештећења првобитних
власника, оцењено је данас од стране правне и економке стручне јавности на другом
округлом столу поводом израде Нацрта закона о денационализацији.
Према
речима државног секретара Министарства финансија Слободана Илића, оно што желимо
да пошаљемо као поруку страним и домаћим инвеститорима је да доношењем овог закона
показујемо правну сигурност, поштовање приватне својине и кредибилитет наше земље.
Илић
је подсетио да је 4 милијарде евра, колико је предвиђено за обештећење бивших власника
национализоване имовине, довољан износ да се у свим случајевима када то није могуће
урадити натуралним враћањем имовине, испоштују сви грађани којима је имовина неправедно
одузета. На тај начин би се исправила вишедеценијска неправда.
Питање
које је у међувремену дошло у Министарство финансија је да ли се поред непосредних
корисника денационализације узима у обзир и позиција посредних учесника у процесу
денационализације којих има 4 милиона а реч је о садашњим власницима станова који се налазе на имовини
коју треба вратити. Према речима државног секретара Слободана Илића, то питање је
сасвим оправдано и о њему такође треба расправљати на округлим столовима.
Економиста Драган Ђуричин поздравио је предлог
да се финансијска средства за обештећење власника имовине обезбеде издавањем државних
обвезница, али је скренуо пажњу на то да за њихово издавање треба донети посебан
закон.
Ђуричин
сматра да треба размислити да ли обвезнице треба издавати с девизном клаузулом и
да се искористе обвезнице, па чак и акције државних предузећа. Према
његовој процени, укупна вредност имовине коју треба вратити правим власницима већа
је од четири милијарде евра.
Представник
Удружења правника Србије Ратомир Сљепчевић рекао је да се, на бази анализе свих
законских решења, може констатовати да ову верзију законског предлога карактерише
свеобухватност, што значи да је у обзир узета и класична реституција и приватизавија
грађевинског земљишта.
Он
је додао да овај закон карактеришу и снажна афирмација правне сигурности, правичност,
хуманост, реалност, ефикасаност, снажно поштовање аутономије воље и да он даје решења
која треба ефикасно да обезбеде његову примену.
Предлози
које је Сљепчевић изнео односили су се на одређивање јединственог лимита за натуралну реституцију, као и на питање
одређивања власника имовине, у случају постојања више сувласника.
Саветник српског
премијера Милан Париводић указао је да је предложени документ о денационализацији
заснован на "тешким компромисима" између легитимних интереса разних актера,
односно легитимних власника имовине, садашњих корисника и државе.
Париводић
је рекао да су у овом закону морала бити постављена одређена ограничења до ког износа
би требало исплатити власнике имовине, а преко ког износа би им требало понудити
обештећење у натури и указао да у том смислу постоје ограничења, условљена макроекономском
стабилношћу Србије.