Okrugli sto: Stručna javnost o radnoj verziji Nacrta zakona o denacionalizaciji

Nacrt zakona o denacionalizaciji je u osnovi dobar zakonski predlog, ali bi trebalo da preciznije određuje načine naturalne nadoknade imovine i granicu finansijskog obeštećenja prvobitnih vlasnika, ocenjeno je danas od strane pravne i ekonomke stručne javnosti na drugom okruglom stolu povodom izrade Nacrta zakona o denacionalizaciji.

Prema rečima državnog sekretara Ministarstva finansija Slobodana Ilića, ono što želimo da pošaljemo kao poruku stranim i domaćim investitorima je da donošenjem ovog zakona pokazujemo pravnu sigurnost, poštovanje privatne svojine i kredibilitet naše zemlje.

Ilić je podsetio da je 4 milijarde evra, koliko je predviđeno za obeštećenje bivših vlasnika nacionalizovane imovine, dovoljan iznos da se u svim slučajevima kada to nije moguće uraditi naturalnim vraćanjem imovine, ispoštuju svi građani kojima je imovina nepravedno oduzeta. Na taj način bi se ispravila višedecenijska nepravda.

Nacrt zakona o

denacionalizaciji je u osnovi dobar zakonski predlog, ali bi trebalo da preciznije

određuje načine naturalne nadoknade imovine i granicu finansijskog obeštećenja prvobitnih

vlasnika, ocenjeno je danas od strane pravne i ekonomke stručne javnosti na drugom

okruglom stolu povodom izrade Nacrta zakona o denacionalizaciji.

Prema

rečima državnog sekretara Ministarstva finansija Slobodana Ilića, ono što želimo

da pošaljemo kao poruku stranim i domaćim investitorima je da donošenjem ovog zakona

pokazujemo pravnu sigurnost, poštovanje privatne svojine i kredibilitet naše zemlje.

Ilić

je podsetio da je 4 milijarde evra, koliko je predviđeno za obeštećenje bivših vlasnika

nacionalizovane imovine, dovoljan iznos da se u svim slučajevima kada to nije moguće

uraditi naturalnim vraćanjem imovine, ispoštuju svi građani kojima je imovina nepravedno

oduzeta. Na taj način bi se ispravila višedecenijska nepravda.

Pitanje

koje je u međuvremenu došlo u Ministarstvo finansija je da li se pored neposrednih

korisnika denacionalizacije uzima u obzir i pozicija posrednih učesnika u procesu

denacionalizacije kojih ima 4 miliona a reč je o sadašnjim vlasnicima stanova koji se nalaze na imovini

koju treba vratiti. Prema rečima državnog sekretara Slobodana Ilića, to pitanje je

sasvim opravdano i o njemu takođe treba raspravljati na okruglim stolovima.

Ekonomista Dragan Đuričin pozdravio je predlog

da se finansijska sredstva za obeštećenje vlasnika imovine obezbede izdavanjem državnih

obveznica, ali je skrenuo pažnju na to da za njihovo izdavanje treba doneti poseban

zakon.

Đuričin

smatra da treba razmisliti da li obveznice treba izdavati s deviznom klauzulom i

da se iskoriste obveznice, pa čak i akcije državnih preduzeća. Prema

njegovoj proceni, ukupna vrednost imovine koju treba vratiti pravim vlasnicima veća

je od četiri milijarde evra.

Predstavnik

Udruženja pravnika Srbije Ratomir Sljepčević rekao je da se, na bazi analize svih

zakonskih rešenja, može konstatovati da ovu verziju zakonskog predloga karakteriše

sveobuhvatnost, što znači da je u obzir uzeta i klasična restitucija i privatizavija

građevinskog zemljišta.

On

je dodao da ovaj zakon karakterišu i snažna afirmacija pravne sigurnosti, pravičnost,

humanost, realnost, efikasanost, snažno poštovanje autonomije volje i da on daje rešenja

koja treba efikasno da obezbede njegovu primenu.        

Predlozi

koje je Sljepčević izneo odnosili su se na određivanje jedinstvenog limita za naturalnu restituciju, kao i na pitanje

određivanja vlasnika imovine, u slučaju postojanja više suvlasnika.   

Savetnik srpskog

premijera Milan Parivodić ukazao je da je predloženi dokument o denacionalizaciji

zasnovan na "teškim kompromisima" između legitimnih interesa raznih aktera,

odnosno legitimnih vlasnika imovine, sadašnjih korisnika i države.          

Parivodić

je rekao da su u ovom zakonu morala biti postavljena određena ograničenja do kog iznosa

bi trebalo isplatiti vlasnike imovine, a preko kog iznosa bi im trebalo ponuditi

obeštećenje u naturi i ukazao da u tom smislu postoje ograničenja, uslovljena makroekonomskom

stabilnošću Srbije.