На рачунима у швајцарским банкама девет милиона марака
Министар финансија и економије Божидар Ђелић представио је данас комплетну документацију, добијену од швајцарских власти, о рачунима у банкама ове земље које имају бивши председник Владе Србије Мирко Марјановић, бивши директор Фонда за здравствено осигурање Томислав Јанковић и бивши директор Центра за онкологију Никола Митровић.
(Погледајте >> 757Кб)
До краја лета, швајцарске власти су обећале документацију за још неколико особа односно за укупно 6,1 милион швајцарских франака замрзнутих на рачунима у Швајцарској.
На основу документације коју су швајцарске власти доставиле Комисији за испитивање злоупотреба у области привреде и финансијског пословања, види се да је Марјановић, у моменту замрзавања средстава у УБС банци у Кјасу, близу Лугана у Швајцарској, имао 1.212.949 швајцарских франака. Јанковић је у Кредит Свису у Лугану имао 1.108.801 евра, а Митровић 200.000 швајцарских франака у истој банци али у Цириху.
„Уколико се даљом истрагом покаже да је овај новац незаконито стечен, он ће бити враћен нашој земљи, односно тамо где и припада“, рекао је Ђелић на данашњој конференцији за новинаре.
Мирко Марјановић је 23. јула 1991. године отворио рачун у УБС банци, у делу приватног банкарства, који се бави богатим клијентима који имају више од милион швајцарских франака. Они који воде рачун, 23. марта 1995. године анкетирали су Марјановића, који је у то време био председник Владе Републике Србије. Он се, међутим, представља као представник и увозник фирме БАСФ за Југославију, која је иначе велики произвођач хемикалија у Немачкој. У упитнику у делу о финансијској ситуацији, односно процене богатства клијента, стоји „веома добро, али тешко за мерење“, пренео је Ђелић делове документације.
Осврћући се на демантије да ове личности немају никакве рачуне у банкама у иностранству, Ђелић каже: „Ако неко не верује мени и Влади Србије, нека се запита зашто би онда Влада Швајцарске и познате банке ове земље лагале. Рачуни постоје и то је чињеница“.
Ђелић је рекао да ће даљом истрагом, коју спроводи МУП и тужилаштво, бити утврђено како су ове особе дошле до тих пара. Он је још додао да ће бити тражен и идентитет особа које су често депоновале новац на Марјановићев рачун, а чији су се износи кретали од 35.000 швајцарских франака до 350.000 немачких марака.
Јанковић, који је био најодговорнији за нормално функционисање нашег здравства, за добру снабдевеност болница и апотека… отворио је рачун у Кредит Свису у Лугану 15. маја 1998. године. Стање на његовом рачуну 7. јануара прошле године износило је 1.108.801 евра, рекао је Ђелић, додајући да су право располагања његовим рачунима имали и Александра Николић, Ђорђе Јанковић и Маријана Јанковић.
Према извештајима о активностима на његовом рачуну, види се да је Радослав Секулић 28. септембра исте године уплатио на Јанковићев рачун 400.000 марака, а 15. децембра 1998. године фирма Еуротренд АГ из Лихтенштајна уплаћује 644.000 марака. Иста фирма је и 30. јуна 1999. године уплатила 125.000 марака, а фирма Ајнескунде, о којој се ништа не зна, уплатила је 150.000 марака. Маја 2000. године јавља се и фирма Кингтрејдинг, која је уплатила 265.000 марка на Јанковићев рачун. Према Ђелићевим речима о овим фирмама се прикупљају подаци ради даље истраге.
„Ово је можда нешто најгадније што је неко урадио. У онаквом здравству, немаштини наших грађана, стања у болницама… он је нашао за сходно да тако безочно краде своју државу и свој народ. Немам речи за такве људе, осим што желим да тужилаштво, истражни органи и судство динамично ураде свој посао“, рекао је Ђелић.
Никола Митровић је рачун у банци у Цириху отворио 15. октобра 1998. године, а пуномоћје су имали његова жена Лабуда Митровић и кћерка Александра Митровић. И на његовом рачуну као уплатилац се појављује фирма Еуротренд из Лихтенштајна.
Чланови Комисије Владе Републике Србије за испитивање злоупотреба у привреди и финансијском пословању 16 месеци су радили на прикупљању података о противзаконитом богаћењу функционера бившег режима. Тако се дошло до основане сумње да су ове три личности и још неколико њих државни новац пласирали на приватне рачуне у банкама у иностранству.
На данашњој конференцији за новинаре представљен је део најзначајније документације, која укупно има 300 страница.
„Ово представља само почетак у разоткривању осталих случајева, али доћи до оваквих података за само годину дана је велики успех, јер је другим земљама за исту ствар требало много више него нама“, рекао је Ђелић.