Динкић: Радикалан заокрет јавних финансија
“У досадашњем току дискусије у Скупштини Србије нисам чуо ниједну озбиљнију примедбу на буџет за 2013. годину што значи да смо направили добар посао за Србију. Успели смо да направимо радикалан заокрет у вођењу политике јавних финансија”, изјавио је данас у Скупштини Србије министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић.
Представљајући предлог буџета за наредну годину, Динкић је истакао да ће у 2013. буџетски дефицит бити преполовљен у односу на ову годину, а обезбеђено је заустављање раста јавног дуга и трошкова за камате.
„Уређење јавних финансија није довољно за излазак из кризе, али је темељ и први корак ка томе“, рекао је Динкић.
Он је навео да ће, захваљујући мерама фискалне консолидације, дефицит републичког буџета у наредној години бити 3,3 одсто бруто домаћег производа, а консолидовани дефицит, који обухвата и буџете покрајине, локалних самоуправа и организација обавезног социјалног осигурања 3,6 посто БДП-а.
Према речима Динкића, дефицит републичког буџета у наредној години биће 121,9 милијарди динара, пошто ће приходи бити 965,7 милијарди динара, а расходи 1.087,6 милијарди.
То је смањење за више од 80 милијарди динара у односу на планирани дефицит републичког буџета у 2012. години, додао је он.
Он је указао да је дефицит смањен пре свега због уштеда на расходној страни истичући да ће приходи буџета у наредној години бити реално повећани за 4,8 одсто, а расходи смањени за 5,2 одсто у односу на ову годину.
Министар је навео да ће буџетом за 2013. издаци за пољопривреду бити повећани на 4,5 одсто укупног буџета, и биће за једну четвртину већи у односу на ребаланс буџета за 2012. годину.
Такође, у односу на ребаланс биће повећани расходи за социјалну заштиту – за осам милијарди динара, а први пут после дужег времана биће повећани издаци за капиталне инвестиције – за четири милијарде динара, и предвиђено је пројектно финансирање кроз зајмове за инфраструктуру и енергетске објекте, углавном од Кине, Русије и међународних финансијских институција.
Што се тиче субвенција за привреду, биће прекинуто финансирање губиташа и неће бити више гаранција за ликвидност јавних предузећа као што су „Србијагас“ и „Јат“, а смањиће се и субвенције за предузећа у реструктурирању, за пола милијарде динара и тај процес ограничен је до 30. јуна 2014. године. План за јавна предузећа је да се приватизују она која не могу да довољно квалитетно сама послују на тржишту, а да нека кроз либерализацију цена постану самоодржива уз политику заштите угрожених слојева становништва, рекао је министар.
Динкић је додао да су у буџету за наредну годину предвиђене значајне уштеде у расходима за куповину робе и услуга, а биће смањен део субвенција за привреду, делом због завршетка пројекта „Фијат“ и због предузећа за реструктурирање.
Поводом буџета Војводине у 2013, он је рекао да ће он бити 8,4 одсто укупних пореских прихода буџета Србије – изнад прописаног минимума и да ће Војводина имати скоро 15 милијарди динара више него што је било предвиђено оригиналним буџетом за прошлу годину.
Динкић је изразио задовољство што је Влада Србије испунила обећање да ће буџет за наредну годину бити разматран на време и да ће посланици имати довољно времена да га анализирају, чиме је после више година прекинута лоша пракса да се о буџету расправља око Нове године. Он је подсетио да влада спроводи програм фискалне консолидације у две фазе, од којих први пакет већ даје резултате, пошто ће буџетски дефицит у овој години бити за око 20 милијарди динара мањи него што је планирано ребалансом и то је важна полазна основа за план буџета за 2013. годину.
Динкић је напоменуо да је је у односу на 2008. годину јавни дуг Србије удвостручен, а трошкови за камате су повећани шест пута, што је ситуација која је могла земљу да одведе у банкрот.
Због тога Србија мора, не само да преполови буџетски дефицит, већ и да настави да га даље обара због инерције преноса јавног дуга и трошкова за камате из претходног периода, навео је Динкић.
Како је указао, због тога је план да се у 2015. години буџетски дефицит сведе на један одсто БДП-а, а јавни дуг ће са буџетом за 2013. зауставити у расту на око 65 одсто БДП-а, да би се оборио на 58 одсто у 2015. години.
На дужи рок једини начин за обарање јавног дуга јесте спровођење програма средњорочних структурних реформи, рекао је Динкић и навео да када је постао министар готово да није било резерви ликвидних средстава у буџету, а сада их има унапред за прву половину наредне године.
Пре добијања руског кредита од милијарду долара имамо средства за испуњавање свих обавеза до маја, а са руским кредитом и преко тога, рекао је Динкић и додао да влада никада више неће дозволити да држава нема средстава за бар шест месеци унапред.
„Где су разлике – уместо огромног историјског буџетског дефицита, он ће бити дупло нижи, уместо експоненцијалног наставка раста трошкова за камате, тај раст биће заустављен, уместо пада од два одсто и рецесије имаћемо умерени привредни раст од два одсто“, нагласио је Динкић.
Он је изразио наду да ће Парламент подржати тај законски предлог. Рок за усвајање буџета је 15. децембар.