Динкић: Прва транша руског кредита на пролеће

„Надамо се да ћемо прву траншу руског кредита од милијарду долара добити у другом кварталу ове године“, изјавио је министар финансија и привреде Млађан Динкић за руски интернет портал Газета.

„Са руским министром финансија Антоном Силуановим смо дошли до закључка да наши експерти треба да договоре услове кредита до краја овог квартала. Надамо се да ћемо прву траншу моћи да добијемо већ у другом кварталу“, рекао је Динкић.

Он је навео да Србија такође „разматра могућност“ пуштања дужничких хартија у руским рубљама на руском тржишту у износу од 300 милиона долара.

Управа за јавни дуг још увек анализира ту могућност и коначна одлука још увек није донета. Уколико би емитовање обвезница рубљама на руском тржишту, укључујући и њихову каснију конверзију у евро противредност, било под једнаким условима или повољније од услова под којима продајемо наше еврообвезнице онда би ове године сигурно ишли са ограниченом емисијом тих обвезница у износу од максимално 300 милиона долара. У том износу би истовремено мање емитовали хартије од вредности на домаћем тржишту. Тиме би постигли додатну дисперзију финансирања наше државе и отворили нове могућности уз већу флексибилност и повољније услове за сервисирање нашег јавног дуга у будућности. У сваком случају укупан нето прираст јавног дуга у овој години по свим основама (зајмови за капиталне инвестиције и финансирање буџетског дефицита) износиће максимално 1,5 милијарди евра, јер ћемо истовремено отплатити доспели дуг од 3 милијарде евра. То је дупло мање него предходне године.

Захваљујући двоструко нижем буџетском дефициту који ћемо остварити ове године ће коначно бити заустављен раст јавног дуга, а од наредне године, кренуће његово смањивање тј.раздуживање.

“Закључак је да наши стучњаци то анализирају, ако утврдимо да су услови повољни – емитујемо. А ако је неповољније од услова за наше еврообвезнице – онда нећемо вршити такву емисију. Све то радимо да бисмо умањили трошкове камата за отплату постојећег дуга и додатно снизили буџетски дефицит у наредним годинама”, закључио је Динкић.

Србији је у овој години потребно 4,5 милијарди евра не само за покриће дефицита буџета, већ и за рефинансирање државног дуга и друге потребе земље. Од тога три милијарде намерава да обезбеди на међународном тржишту, док би преостали износ обезбедила на унутрашњем финансијском тржишту. Средства ћемо обезбедити емисијом и продајом евро-обвезница у вредности од две милијарде евра, и још милијарду евра ћемо добити од Русије“, рекао је Динкић.

Према његовим речима, у Србији до краја месеца треба да буде усвојен закон којим ће пројект гасовода „Јужни ток“ бити проглашен за национални пројекат, како би „експропријација земљишта протекла максимално брзо“.

Динкић је рекао да је већ разговарао са менаџментом две руске банке – Сбербанке и ВТБ, о подршци индустријским предузећима.

„ВТБ је спремна да финансира инвестиције у развој ‘Уралвагонзавода’ уколико он жели да купи железару Смедерево“, рекао је српски министар финансија.