Динкић: Ово је прва каса по мери сиромашних
Тринаестом пензијом за најсиромашније, показујемо да желимо да онима који најмање имају највише помогнемо. Што се тиче богатијих, најкасније почетком следеће године, када успоставимо комплетну структуру Пореске управе, кренућемо са применом онога што никада није заживело у Србији, а то је унакрсно испитивање прихода и имовине.
Не стоје замерке да смо новим пакетом економских мера терет кризе пребацили на сиромашне грађане, а не на богате. Ребалансом буџета највише иде за аграр и социјалну заштиту, каже у интервјуу за Вечерње новости председник Уједињених региона Србије и министар финансија и привреде Млађан Динкић.
Ребаланс и нове мере подржавају сви у Влади?
– Апсолутно да. Ово нису обичне измене закона, чак смо направили и неке тектонске промене као што је укидање сопствених прихода министарстава, агенција, фондова и увели бољу контрола расхода ресора. То је радикална промена буџетског система и не би могла да прође да нисам имао сагласност свих.
Колике уштеде очекујете од боље контроле расхода ресора?
– Око 20 милијарди динара током следеће године. Убудуће ће сви сопствени приходи министарстава ићи у централни буџет, а онда ће они, за специфичне програме, тражити дозволу Министарства финансија или Владе. То значи да паре неће више моћи да се троше за разна оглашавања, семинаре… .
Сад вам опет могу замерити да сте „господар“ свих финансија у земљи?
– Не. Буџет Министарства финансија је буџет државе, а расходе у крајној линији одређује Влада, која даје сагласност за програме, уз наше мишљење. И на крају, парламент је тај који одобрава трошење из буџета, а до сада скупштина није могла ни да зна какви све приходи и расходи постоје, јер није постојао увид у тзв. сопствене приходе и расходе различитих буџетских корисника. То су огромне паре, око 40 милијарди су укупни приходи очекивани у следећој години.
Колико је таквих буџетских корисника?
– Много. То су буквално сви, осим судова.
Мере не обухвата и смањење субвенција јавним предузећима, а које су највећи губиташи. Зашто?
– Већ смо донели закон о максималним платама у јавном сектору, управљачке неће моћи да пређу 162000 динара без минулог рада. У том смислу највише смо штедели на себи.
Колики удар на цене ће изазвати повећање ПДВ са 18 на 20 одсто?
– То је мера коју сам желео да избегнем, нисам срећан због тога, али је ситуација таква да без ње не бисмо могли да гарантујемо исплату пензија и плата. Да није оволики буџетски дефицит никада не бих повећавао ПДВ. Наравно да ће дизање ПДВ на робу широке потрошње имати известан инфлациони притисак али омогућили смо да они који су најслабији, а то су предузетници и мала и средња предузећа, са прометом до 50 милиона динара годишње, могу ПДВ од 1. јануара да плаћају тек када робу наплате, а не кад је фактуришу. У ту групу спада 86 одсто свих пореских обвезника.
Колико ће укидање 130 фискалних намета помоћи привреди?
– Од тога ће највећу корист имати око 300.000 предузетника и малих предузећа. Они од 1. октобра више неће плаћати фирмарине и таксу за истицање рекламе, што су им били значајни трошкови. Укидају се таксе за чамце, сплавове, ресторане на води… Чак се грађани ослобађају и таксе за коју можда нису ни знали – за држање паса и мачака.
Зашто је највећи пораст акциза на гас?
– Код цигарета смо само померили предвиђени план који је постојао у закону за повећање акциза од Нове године за 1. октобар. Желимо да што више приходујемо до краја године. И тад ће акциза на дуван остати нижа него у другим земљама. Код нафтних деривата не мења се акциза на безоловни бензин, а на дизел се повећава јер је ненормална разлика између безоловног и дизела. Са нафташима смо договорили да цену не повећавају за пун износ акциза, тако да ће скок дизела бити 2,5 динара, а не пет, колико се повећава акциза. Градско саобраћајно, камиони ће имати повраћај од пет динара, па ће им гориво бити јефтиније него данас.
Економисти већ замерају да ће ове мере имати краткорочни ефекат и да суштински неће повећати производњу која је кључна за излазак из кризе?
– Када сте у тешкој ситуацији, морате да бирате оно што је најмање тешко. Ишли смо на то да растеретимо трошкове производње, јер само она може Србију да изведе из кризе, док смо благо повећали опорезивање потрошње.
Хоћете ли, ипак, морати да продати неко јавно предузеће?
– Сигурно нећемо продавати нити Комерцијалну банку, ни ЕПС, Железару, нити било коју компанију која је државни монопол. За нека друга предузећа као што је ЈАТ тражићемо стратешке партнере.
А Телеком?
– Могли би да размотримо понуду за приватизацију Телекома Србија, уколико би цена за 100 одсто капитала била најмање 2,5 милијарде евра.
То је, практично, више него што је тражено на прошлом тендеру?
– Не морамо да журимо, ако такве понуде нема. Говорим о минималној цени, уколико буде заинтересованих током целог мандата владе.
Како намеравате да сведете минус државе са садашњих седам на четири одсто БДП у 2013. години?
– Три су кључне активности. Прва је покретање домаће пољопоривредне и прехрамбене индустрије. Повећаваћемо буџет за пољопривреду. Догодине укључујемо и инвестициону компоненту, а која ће помоћи да повећамо продуктивност по хектару. Покушаћемо и да трајно решимо проблем наводњавања и одводњавања. У Министарству се ради и мапа капацитета чувених у некадашњој Југославији, од „Србијанке“ преко „Џервина“ у Књажевцу. Покушаћемо да попут модела „Будимке“ то покренемо, како бисмо омогућили да пољопривредници из тог краја имају коме да продају производе.
Други правац?
– Рекао сам већ да нећу стати док не доведемо „више Фијата“ у Србију. Данас сам имао разговор са великом компанијом из аутомобилске индустрије, која жели да инвестира 500 милилиона евра у једном граду у Војводини. Могу, коначно, да најавим врло брз почетак инвестиције италијанског „Геокса“ у Врању. Трећа област је војна индустрија.
Када ће влада кренути у најављено укидање бројних агенција?
– Три агенције из области коју водим биће укинуте већ у септембру – Национална туристичка развојна корпорација. Републички девизни инспекторат и Управа за игре на срећу. Битна ствар која ће побољшати ликвидност привреде је и увођење пенала држави, од 1. јануара, ако касни са враћањем пореза привреди. Мој циљ је да не платимо ни динар затезне камате, да доведемо себе у ред.
Странке на власти су у кампањи обећавале професионализацију јавних предузећа, али стиче се утисак да се она и даље деле као партијски ратни плен…
– Професионализација управљања у јавном сектору је неминовност. Министарство финансија је припремило Закон о јавним предузећима који ће Влада можда усвојити већ у петак. Он предвиђа да се директори свих јавних предузећа, од републике до локала, разреше и буду в.д. до избора нових на конкурсима, који ће одмах бити расписани. Такође, напустићу праксу да министар бира директоре 173 филијале Пореске управе широм Србије и они ће се бирати на конкурсу.
Да ли ова влада боље функционише него претходна? Да ли је тешко ускладити доношење одлука, кад у влади седе три јаке личности – Дачић, Вучић и ви?
– Можда је рано за процене, али за ових 45 дана одлично функционишемо. Сваке недеље најмање једанпут се видимо. Не само ми који водимо странке владајуће коалиције, већ и већина министара. Такође, седнице владе имамо више пута недељно.
Имате ли и ви утисак да постоје два премијера у влади – Дачић и Вучић?
– Не. Потпуно је јасно да је Дачић премијер, а да смо сви ми остали равноправни чланови ове владе. А дисциплину, која је уведена у овој влади, нисам видео у претходних 10 година. Прошло је тек 45 дана, али ако овако наставимо, ово ће бити најбоље организована и најдисциплинованија влада до сада.
ЈЕЛАШИЋ ЗА САВЕТ ГУВЕРНЕРА
Има ли несугласица између вас и Јоргованке Табаковић око тога ко ће бити вицегувернери НБС? Јесте ли тражили да се део обавезне резерве преусмери привредницима?
– Нема никаквих несугласица међу нама. Нисам тражио ништа за обавезне резерве. Једини разлог зашто наш посланички клуб није желео да се прошле недеље питање избора вицегувернера нађе у парламенту је што не желимо да се о једној ствари два пута расправља. На истој седници треба изабрати и вицегувернере и чланове Савета гувернера НБС.
Подржавате ли предлог гувернера НБС за места вицегувернера?
– Подржаћемо, са задовољством, сва три кандидата које је НБС предложила: и Диану Драгутиновић, и Ану Глигоријевић и Веселина Пјешчића. То су изузетни професионаллци, од којих сам са двоје и ја сарађивао док сам био у НБС. Оно што ја знам за савет – гувернерка ме је обавестила да ће кандидовати Стојана Стаменковића, доајена макроекономске анализе, што ћемо подржати. Наш предлог ће бити Радован Јелашић за председника Савета гувернера.
ТАДИЋУ ЖЕЛИМ СВЕ НАЈБОЉЕ
Како одговарате на критике Бориса Тадића да није хтео са вама у владу јер сте хтели да држите под контролом све финансије у земљи?
– Тадићу желим све најбоље у даљој каријери. Било је тренутака када смо одлично сарађивали. Мислим да је грешио у последњих пар година у начину погледа на управљање државом. Верујем да ће сада, када је у опозицији, бити свеснији тих грешака и да ће бити у могућности да неке исправи. Он је млад човек и пред њим је будућност. Желим му све најбоље.
За кога навијате у трци за шефа ДС – Тадића или Ђиласа?
– Не занима ме расплет у ДС. Мој циљ је да јачам утицај УРС.
Извор: Новости