Читај ми

Усвојена Фискална стратегија за 2023. годину

Влада Републике Србије усвојила је Фискалну стратегију за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, којом се предвиђа да ће Србија, упркос светској економској кризи, остварити привредни раст од 3,5% БДП у овој години, што значи да рецесије неће бити.

У документу се, између осталог, наводи да се Република Србије успешно изборила са здравственом и економском кризом изазваном пандемијом, те да је у две године пандемије остварен кумулативни раст БДП од 6,4%, што је један од најбољих резултата у Европи.

Подсећа се и на три пакета помоћи државе, који су допринели повећању ликвидности привредних субјеката и олакшању пословања, док је кроз давања становништву подстицана домаћа тражња, чиме се индиректно утицало на економску активност. Раст економске активности и пакет економске подршке резултирали су стабилним кретањима на тржишту рада. Очувана су радна места и зараде, како у приватном тако и у јавном сектору, а стопа незапослености у 2021. години била је испод предпандемијског нивоа. Истовремено, није нарушена ни унутрашња ни спољна равнотежа уз стабилан прилив страних директних инвестиција које су обезбеђивале више него пуну покривеност дефицита текућег рачуна. Повећана експанзивност фискалне политике није угрозила одрживост јавних финансија. Боља наплата прихода, пре свега пореских, услед бржег од очекиваног раста привреде одразила се на очување фискалне стабилности.

Како се наводи у Фискалној стратегији, геополитичким тензијама и избијањем кризе у Украјини појачана је неизвесност, што је за последицу имало раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима. Геополитичка криза је краткорочне инфлаторне притиске учинила перманентним уз велику вероватноћу њиховог дугорочног присуства у глобалној економији. 

У условима присутне неизвесности, ревидиране су макроекономске пројекције, али се рецесија не очекује. Наиме, иако је Србија у првом кварталу остварила привредни раст од 4,4% БДП, ескалација сукоба и заоштравање међународних економских и политичких односа, који су праћени рекордним ценама енергената, одразиће се на домаћу економску активност у наредном периоду.

У складу са тим, пројекција привредног раста за 2022. годину је ревидирана на 3,5%, услед мањих од претходно очекиваних стопа раста у другој половини године, док се у 2023. години очекује привредни раст од 4% БДП.

Такође, раст цена током последњег квартала 2021. године, за који се очекивало да ће бити привременог карактера као последица постепеног ишчезавања ефеката пандемије, убрзан је растом цена енергената и хране изазваних сукобом у Украјини. То је условило ревизију навише очекиване просечне инфлације током ове и наредне године на 9,2% и 5,3%, респективно.

У документу се наводи и да фискална политика има посебну улогу у условима растуће неизвесности. Планирани фискални дефицит у текућој години износиће 3% БДП, колико је и првобитно планирано, док се у наредној години очекује упола мањи дефицит од 1,5% БДП, што је такође у складу са претходним пројекцијама. 

„Избијањем сукоба у Украјини и повећањем глобалне неизвесности, околности у којима фискална политика може да делује су се у потпуности промениле. Државе се сада суочавају са условима високе и растуће инфлације, успоравањем раста и пооштравањем услова за финансирање дефицита. Фискални простор је сужен и фискална политика мора деловати таргетираним мерама како би помогла привреди и становништву највише погођеним растом цена хране и енергената“, наводи се у Фискалној стратегији.

Када је реч о јавном дугу, процена је да ће јавни дуг опште државе на крају ове године износити 54,6% БДП (претходна пројекција 56,5% БДП), а да ће на крају 2023. године износити 53,1% БДП (претходна пројекција 55,3% БДП).

У тексту Фискалне стратегије стоји да је неизвесност присутна код пројекција датих у том документу далеко већа од уобичајене због природе и обима шокова на глобалном нивоу. 

„Влада континуирано доноси мере које имају за циљ ублажавање последица изузетно неповољног утицаја међународног окружења на привреду и становништво и очување енергетске стабилности. Оваква оријентација остаће у фокусу креатора економске политике и у наредном периоду, а задржавање јавног дуга испод 60% биће и даље основно сидро за вођење фискалне политике. Поред тога, препозната је неопходност проналажења нових извора раста, па су иновације, истраживање и развој и креативне индустрије у сталном фокусу приликом дефинисања будућих политика“, истиче се у Фискалној стратегији.

Сличне теме

Министар Синиша Мали разговарао са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом

Министар Синиша Мали разговарао са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом

Станивуковић: Почео девети циклус израде ЕРП-а за период од 2023. до 2025. године

Станивуковић: Почео девети циклус израде ЕРП-а за период од 2023. до 2025. године

Министар Синиша Мали разговарао са замеником министра Ирана Алирезом Пејманпаком

Министар Синиша Мали разговарао са замеником министра Ирана Алирезом Пејманпаком