Usvojena Fiskalna strategija za 2023. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, kojom se predviđa da će Srbija, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostvariti privredni rast od 3,5% BDP u ovoj godini, što znači da recesije neće biti.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da se Republika Srbije uspešno izborila sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom pandemijom, te da je u dve godine pandemije ostvaren kumulativni rast BDP od 6,4%, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Podseća se i na tri paketa pomoći države, koji su doprineli povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, dok je kroz davanja stanovništvu podsticana domaća tražnja, čime se indirektno uticalo na ekonomsku aktivnost. Rast ekonomske aktivnosti i paket ekonomske podrške rezultirali su stabilnim kretanjima na tržištu rada. Očuvana su radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a stopa nezaposlenosti u 2021. godini bila je ispod predpandemijskog nivoa. Istovremeno, nije narušena ni unutrašnja ni spoljna ravnoteža uz stabilan priliv stranih direktnih investicija koje su obezbeđivale više nego punu pokrivenost deficita tekućeg računa. Povećana ekspanzivnost fiskalne politike nije ugrozila održivost javnih finansija. Bolja naplata prihoda, pre svega poreskih, usled bržeg od očekivanog rasta privrede odrazila se na očuvanje fiskalne stabilnosti.

Kako se navodi u Fiskalnoj strategiji, geopolitičkim tenzijama i izbijanjem krize u Ukrajini pojačana je neizvesnost, što je za posledicu imalo rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima. Geopolitička kriza je kratkoročne inflatorne pritiske učinila permanentnim uz veliku verovatnoću njihovog dugoročnog prisustva u globalnoj ekonomiji. 

U uslovima prisutne neizvesnosti, revidirane su makroekonomske projekcije, ali se recesija ne očekuje. Naime, iako je Srbija u prvom kvartalu ostvarila privredni rast od 4,4% BDP, eskalacija sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, koji su praćeni rekordnim cenama energenata, odraziće se na domaću ekonomsku aktivnost u narednom periodu.

U skladu sa tim, projekcija privrednog rasta za 2022. godinu je revidirana na 3,5%, usled manjih od prethodno očekivanih stopa rasta u drugoj polovini godine, dok se u 2023. godini očekuje privredni rast od 4% BDP.

Takođe, rast cena tokom poslednjeg kvartala 2021. godine, za koji se očekivalo da će biti privremenog karaktera kao posledica postepenog iščezavanja efekata pandemije, ubrzan je rastom cena energenata i hrane izazvanih sukobom u Ukrajini. To je uslovilo reviziju naviše očekivane prosečne inflacije tokom ove i naredne godine na 9,2% i 5,3%, respektivno.

U dokumentu se navodi i da fiskalna politika ima posebnu ulogu u uslovima rastuće neizvesnosti. Planirani fiskalni deficit u tekućoj godini iznosiće 3% BDP, koliko je i prvobitno planirano, dok se u narednoj godini očekuje upola manji deficit od 1,5% BDP, što je takođe u skladu sa prethodnim projekcijama. 

„Izbijanjem sukoba u Ukrajini i povećanjem globalne neizvesnosti, okolnosti u kojima fiskalna politika može da deluje su se u potpunosti promenile. Države se sada suočavaju sa uslovima visoke i rastuće inflacije, usporavanjem rasta i pooštravanjem uslova za finansiranje deficita. Fiskalni prostor je sužen i fiskalna politika mora delovati targetiranim merama kako bi pomogla privredi i stanovništvu najviše pogođenim rastom cena hrane i energenata“, navodi se u Fiskalnoj strategiji.

Kada je reč o javnom dugu, procena je da će javni dug opšte države na kraju ove godine iznositi 54,6% BDP (prethodna projekcija 56,5% BDP), a da će na kraju 2023. godine iznositi 53,1% BDP (prethodna projekcija 55,3% BDP).

U tekstu Fiskalne strategije stoji da je neizvesnost prisutna kod projekcija datih u tom dokumentu daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou. 

„Vlada kontinuirano donosi mere koje imaju za cilj ublažavanje posledica izuzetno nepovoljnog uticaja međunarodnog okruženja na privredu i stanovništvo i očuvanje energetske stabilnosti. Ovakva orijentacija ostaće u fokusu kreatora ekonomske politike i u narednom periodu, a zadržavanje javnog duga ispod 60% biće i dalje osnovno sidro za vođenje fiskalne politike. Pored toga, prepoznata je neophodnost pronalaženja novih izvora rasta, pa su inovacije, istraživanje i razvoj i kreativne industrije u stalnom fokusu prilikom definisanja budućih politika“, ističe se u Fiskalnoj strategiji.