Станивуковић на састанку којим почиње осми циклус координације политика са ЕУ
Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић данас је отворио уводни састанак којим почиње осми циклус координације економских политика са Европском унијом (ЕУ) – европски семестар „лајт“.
Састанак је посвећен почетку израде новог документа Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2022. до 2024. године, на основу смерница Европске комисије и стратешких докумената и политика Владе Републике Србије.
Станивуковић је нагласио да нас очекује избор приоритетних структурних реформи и мера за наредни трогодишњи период, који приказују најважније правце деловања, приоритете и напоре Владе Србије за унапређење привредног окружења и квалитета живота грађана.
„У овом циклусу очекујемо иновирање већег броја области кроз нове структурне реформе имајући у виду да је Влада већ започела бројне иницијативе, посебно у области дигитализације, енергетике и животне средине“, рекао је он.
Станивуковић је објаснио да је документ кључан не само за Преговарачко поглавље 17 - Економска и монетарна политика, у контексту испуњења економских критеријума за чланство у ЕУ, већ и за друга поглавља, имајући у виду да приоритетне структурне реформе и мере тематски обухватају све области економске политике и добре управе.
„Тиме се потврђује и важност ЕРП-а као стратешке основе за програмирање помоћи ЕУ, на чему у овом циклусу посебно инсистира и Европска комисија. Као и до сада, неопходно је да ЕРП буде усаглашен са Фискалном стратегијом и Законом о буџету Републике Србије, имајући у виду да је кључно обезбедите одговарајуће финансирање структурних реформи“, истакао је Станивуковић.
Нагласио је да у креирању реформи и мера треба идентификовати препреке привредном расту које могу бити наглашеније због пандемије и да треба обратити пажњу на даље унапређење конкурентности и тржишта рада, кроз даље побољшање регулаторног окружења, унапређења енергетског сектора, зелену и дигиталну транзицију.
„Такође, систем здравствене заштите представља кључну област, с обзиром на утицај који здравље и отпорност здравствених система могу имати на привреду. Такође, наставиће се напори на развоју добре управе, процеса дигитализације, модернизацији Пореске управе, даљем унапређењу пословног амбијента и сузбијању сиве економије, као и подршци зеленом, енергетски ефикасном и инклузивном расту“, рекао је он.
Објаснио је да је искуство и укљученост свих актера, од креатора економских политика до крајњих корисника реформских мера, од велике важности приликом дефинисања приоритетних реформи.
„Имајући у виду да европски семестар 'лајт' координације економских политика непрекидно траје, тако се и процес консултација не прекида. Све размењене информације из претходног циклуса релевантне су за почетак новог“, рекао је Станивуковић.
Он се осврнуо на економске показатеље који пружају повољан амбијент за спровођење структурних реформи.
„Интензиван опоравак економске активности у другој половини прошле године омогућио је да пад БДП-а у 2020. години буде свега 1 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи. Крајем 2020. године, нето прилив страних директних инвестиција достигао је ниво од око три милијарде евра, јавни дуг је био 58,2 одсто, док је стопа незапослености била на нивоу пре пандемије“, рекао је он.
Напоменуо је да је ове године раст БДП-а у првом кварталу износио 1,7 одсто, док се у другом кварталу очекује раст између 12 и 15 процената.
„За 2021. годину се предвиђа реални раст БДП-а од 6 одсто са даљим повећањем капиталне потрошње државе на 7,2 одсто БДП-а. За ову годину можемо очекивати раст и од 7 одсто БДП-а и поново један од најбољих резултата у Европи. Такође, у првој половини године Србија је привукла 1,72 милијарде евра страних директних инвестиција, што је 19 одсто више него прошле године, а јавни дуг ће до краја године остати испод 60 одсто, што је по критеријумима Мастрихта“, рекао је он.
Он је подсетио да су на састанку Економског и финансијског дијалога ЕУ са Западним Балканом и Турском, одржаном 12. јула, представници ЕКОФИН-а позвали на ефикасну и континуирану примену пакета економске подршке, коришћење Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан и сагласили се око нових препорука за Србију и остале учеснике.
Када је реч о Програму економских реформи за период 2021-2023, државни секретар је истакао да су европски партнери похвалили економске политике које су дале добре резултате у Србији и ефикасан одговор на изазове, али и достављање документа у року, добар процес координације и јавне расправе.
Програм eкoнoмских рeфoрми Република Србија израђује на годишњем нивоу за наредни средњорочни период како би обезбедила oдржив и инклузивaн eкoнoмски рaст.
Састанку су присуствовали чланови Радне групе за израду и праћење реализације Програма економских реформи, који учествују у изради овог документа, представници Делегације ЕУ у Србији, као и представници Народне скупштине, цивилног друштва, стручне јавности, пословне заједнице и социјалних партнера.
