Станивуковић у Бриселу: Србија спремно дочекала економску кризу

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић данас је у Бриселу учествовао на годишњем дијалогу о економској политици који за циљ има припрему Западног Балкана и Турске за њихово будуће учешће у процесу европског семестра.

„Република Србија је чврсто на европском путу, а први и основни циљ наше спољне политике, као и приоритет, јесте пуноправно чланство у Европској унији. Због тога је подршка Европске комсије и држава чланица од изузетног значаја“, навео је он. 

Станивуковић је нагласио да је Србија спремно дочекала глобалну економску кризу и изазове које је проузроковала ситуација у Украјини. 

„Имајући у виду економску ситуацију у нашој земљи, упркос глобалној кризи, ми можемо да будемо задовољни резултатима које смо постигли до сада. Пре свега, захваљујући одговорној економској политици и фискалној консолидацији, структурним реформама које смо спровели, као и добро усмереним инвестицијама. Показали смо да добро управљамо кризом, као и за време оне, која је изазвана пандемијом вируса корона. Подсетићу да смо издвојили 8,8 милијарди евра, односно 18,2 одсто БДП-а за помоћ привреди и грађанима“, рекао је он. 

Државни секретар Станивуковић је навео да је у првом кварталу Србија остварила рекордни економски раст од 4,3 одсто, а пројектован је раст од 3,9 процената. 

„У другом кварталу процена је да ће раст бити 3,7 одсто, са могућношћу да се достигне преткризни раст од око 4,5 процената у 2022. и 2023. години. Такође, у две године пандемије, Србија је била једна од најбрже растућих економија Европе. Упркос благом паду од 0,9 одсто у 2020, реални раст БДП-а 2021. години достигао је 7,4 процената. Снажан скок забележен је у услужном, грађевинском сектору и индустријској производњи“, рекао је Станивуковић. 

Како је објаснио, добри резултати су препознати од стране међународних финснсијских институција.

„Јавни дуг је у потпуности под контролом, на нивоу од 52,1 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт. Такође, фискални резултати који су остварени у првом кварталу су бољи од планираних“, рекао је он.

Државни сектретар је истакао да је према прелиминарним подацима од почетка године до 20. априла бруто прилив страних директних инвестиција (СДИ) износио 594,2 милиона евра.

„У том периоду СДИ су претежно биле фокусиране на произвођачку индустрију. То показује да страни инвеститори нису одустали од улагања у нашој земљи, без обзира на глобалну кризу. Ми ћемо као одговорна влада наставити да се боримо за сваку нову фабрику и за свако ново радно место“, напоменуо је Станивуковић. 

Подсетио је и да је незапосленост у 2021. години била 11,1 одсто, што је мање него у периоду пре избијања пандемије вируса корона. Како је навео, тренд смањења незапослености се наставља, а то је потврдила и најновија прогноза Европске комисије. 

„На основу поменутих индикатора, можемо видети економску снагу наше земље и стабилност јавних финансија, упркос чињеници да се попут остатка света суочавамо са небројеним изазовима и проблемима, који се односе на енергетску кризу и раст цена на глобалном нивоу“, навео је он. 

Станивуковић је напоменуо да је Влада Републике Србије од фебруара ове године ограничила цене основних животних намирница, те повећала субвенције пољопривредницима. 

„Када су у питању енергенти, целу Европу, али и читав свет очекује веома тешка зима. Ми смо набавили дизел и сирову нафту и донели одлуку о привременом смањењу акциза за 20 одсто у априлу, као и за 15 одсто у мају, уз ограничавање цена на пумпама“, рекао је државни секретар. 

Он је истакао да је влада усвојила још једну меру подршке домаћој економији, с циљем превазилажења економских изазова које је проузроковао конфликт у Украјини. 

„Ова мера се осноси на рефинансирање зајмова из прве гарантне шеме, зајмовима из друге гарантне шеме, допуштајући дужи период отплате, чак до пет година, а са грејс периодом од две године, како би се што боље превазишла тренутна криза. Та мера се односи на 1.400 предузећа која послују са Украјином и Русијом“, рекао је он. 

Станивуковић је напоменуо да ће држава учинити све да грађани осете што мање последица глобалне кризе, као и да се обезбеди довољан раст како би расле плате и пензије. 

„У наредном периоду фокусираћемо се на смањење укупног пореског оптерећења на плате, што ће додатно растеретити привреду, а и увећаће конкурентност приватног сектора. Када су у питању расходи, приоритет су инфраструктурни и капитални пројекти, као и политика раста плата и пензија“, рекао је Станивуковић и закључио да се предузимају све активности како терет кризе не би у већој мери пао на грађане.

Састанку у Бриселу присуствовала је и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. 

Она је истакла да је Србија одлично спровела своју економију кроз пандемију, уз кумулативан реални раст бруто домаћег производа од 6,4% током две пандемијске године, раст девизних резерви на рекордни ниво и рекордан извоз робе и услуга у 2021. години, што је, све заједно, подржано и рекордним приливом страних директних инвестиција од око 7,5% БДП-а. 

И у условима пандемије постигнут је даљи раст динаризације и кредита и депозита, а задржан је и здрав раст кредитне активности од око 10%, уз спуштање проблематичних кредита на историјски најнижи ниво од 3,4%.

„Уважавајући карактер инфлационих притисака који се преливају са глобалног тржишта, приступом постепености у пооштравању монетарних услова од октобра прошле године, уз очувану релативну стабилност девизног курса и подстицајне финансијске услове на домаћем тржишту, НБС наставља да даје и подршку привредном расту и да доприноси и управљању кредитним ризиком“ рекла је Јоргованка Табаковић. 

У погледу политика на дуг рок навела је да ће у Србији наставити да се воде одговорне економске политике уз диверсификацију тржишта и производа, извора финансирања инвестиција и области у које се инвестира, до извора снабдевања енергентима, чему кључно доприносе стратешке одлуке председника Александра Вучића, и богата агенда структурних реформи за наредни период.