Синиша Мали: Повишице плата и пензија неће угрозити буџет
Интервју министра финансија Синише Малог за „Вечерње новости“
Ускоро ћемо имати тачну рачуницу око повећања пензија и плата у јавном сектору. Укинућемо Закон о привременом умањењу пензија, што значи да ће пре краја године, највероватније у новембру, бити повећања пензија. Делегација ММФ долази у Београд у другој половини септембра, а након разговора са њима, који неће бити лаки, изнећемо конкретне податке. То је у интервјуу за „Вечерње новости“ рекао министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали.
– Србија је на добром путу опоравка и раста привреде. Само у првих шест месеци ове године остварен је раст БДП од 4,5 одсто, што је највиша стопа раста за првих шест месеци у последњој деценији. Суфицит у буџету на крају јула износио је 49,1 милијарду динара, односно око 410 милиона евра, а био је планиран дефицит од 16,7 милијарди динара, рекао је министар.
1. Постоји ли опасност по фискалну стабилност уколико се истовремено укине Закон о умањењу пензија, повећају пензије онима са најнижим примањима и смање намети на рад?
Све радимо тако да не угрозимо фискалну стабилност. Ту стабилност смо годинама градили и било би неодговорно да је на било који начин угрозимо. Захваљујући резултатима, имамо простора у буџету и за укидање Закона о привременом умањењу пензија, и за повећање најнижих пензија.
2. Хоће ли због планираних повишица бити ребаланса буџета?
У овом тренутку не размишљамо о ребалансу буџета, с обзиром на то да повећања и пензија и плата у јавном сектору може да се реализује из постојећег буџета.
3. До када ће трајати забрана запошљавања у јавном сектору, пошто се Србија суочава са одласком најискуснијег кадра?
То ће бити једна од тема у разговорима са ММФ. Међутим, иако траје забрана запошљавања, владина Комисија за давање сагласности води рачуна о приоритетима.
Људи се запошљавају тамо где је дошло до природне селекције, односно одлазака у пензију, а где су неопходни новозапослени кадрови, попут васпитачица и медицинских радника. Стимулативне мере које примењујемо везане су и за то да приватни сектор, који треба да буде носилац раста и развоја економије, додатно ојача, чиме се отварају нова радна места.
4. Најавили сте велику реформу Пореске управе…
Лично ћу се бавити свим аспектима те трансформације, а оформили смо радну групу која се састаје једном недељно. И претходних година је било помака: смањен је број организационих јединица са 178 на 78, пореске пријаве могу да се шаљу електронски, основан је Сектор за пружање услуга пореским обвезницима… Ради се и на подмлађивању кадра: недавно је примљено 100 нових инспектора, али је потребно запошљавање још економиста, правника и ИТ стручњака.
5. Грађевинарство је генератор привредног раста. Колико су томе допринели пројекти изградње путева, „Београд на води“?
У првих шест месеци ове године повећан је раст грађевинске индустрије за 25 одсто у односу на исти период прошле године. Том препороду значајно је допринео пројекат „Београд на води“ на чијем градилишту свакодневно ради више од 1.500 радника. Допринеле су и стотине километара изграђених путева, али и сваки инвеститор који гради фабрику, стамбени објекат, хотел, тржни центар… Много смо говорили о томе да ће Београд постати град кранова и дизалица, и то сада може да се види на сваком кораку.
6. Како да сектор средњих предузећа опстане и ојача?
Подаци Агенције за привредне регистре показују да расте број регистрованих предузећа, што говори да смо на правом путу. У Регистру привредних субјеката на почетку јула било их је уписано 381.718. Укупан број привредних субјеката је за протеклих пола године порастао за 2,66 одсто, а за годину дана је повећан за 4,79 одсто.
7. Које се још конкретне мере планирају?
Настојимо да олакшамо пословање свим привредним субјектима. Планирамо смањење рока за повраћај ПДВ, чиме ће се унапредити ликвидност привреде. Планирамо и умањење фискалног оптерећења зарада, као и доношење посебног пакета пореских подстицаја за иновативне активности. Уз то, систем Е-управе омогућава привредницима да не иду од шалтера до шалтера, чиме им штедимо време.
8. Колико се разликује вођење престонице од руковођења државном касом?
И један и други положај захтевају велику одговорност, дисциплину, марљивост, али пре свега истрајност и жељу да радите на побољшању квалитета живота грађана. Наравно, сусрео сам се и са различитим изазовима као градоначелник и као министар финансија. Кад смо преузели руковођење градом, он је био на ивици банкрота, а на место министра финансија сам дошао када је буџет Републике стабилан и консолидован.