Читај ми

Синиша Мали: Задржали смо економску стабилност и створили мост поверења са привредом

1/5

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија брзом реакцијом успела да одржи макроекономску стабилност у време пандемије, што је за привреду било веома важно и нагласио да је успостављен мост поверења, те да сада њени представници знају да ће држава помоћи ако се за тим укаже потреба.

“Одлуке које смо доносили договарали смо заједно са привредницима и слушали смо потребе грађана. Тако ћемо урадити и када је било која друга криза у питању. Мислим да смо кроз ову кризу показали како одговорна држава функционише и направили тај мост поверења између нас и привреде. Да ће држава Србија бити ту да реагује и да подржи како би се последице неке друге кризе, ако се појави, максимално умањили”, рекао је министар финансија Синиша Мали на панелу после представљања Беле књиге за 2021. годину Савета страних инвеститора који је одржан данас у хотелу Метропол, у Београду.

На скупу су учествовали премијерка Ана Брнабић, која је имала уводно излагање, као и шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре, председник Савета страних инвеститора Мајк Мишел, Мирољуб Лабус, главни уредник Беле књиге.

Мали је подсетио да је за привреднике најважније да нема шокова, да имају предвидљивост у пословању, стабилност курса и других економских параметара.

“Последице кризе, као што је ова са ковидом, најбоље се ублажавају брзом реакцијом. Србија је то урадила и успела је да да одржи макроекономску стабилност што је за привреду веома важно”, навео је Мали.

Министар је навео да ће се заједно са привредом анализирати и будући економски догађаји.

„Пратимо и заједно са њима гледаћемо како да евентуално реагујемо и на ефекте потенцијалне енергетске кризе, на инфлацију такође, али кажем, у овом тренутку рано је да изађем са било каквим мерама и пројекцијама“, навео је Мали.

Министар је подсетио да се већ годинама уназад уважавају препоруке инвеститора и струке по питању унапређења пословања, а једна од њих је и растерећење опорезивања рада. Он је подсетио да Министарство финансија на томе ради већ три године.

“Из године у годину смањујемо порезе и доприносе на рад, а гледамо како да цео порески систем померимо у том правцу да се више опорезују резултати који су остварени из пословања. Тако да са те стране, та отворена комуникација, двосмерна улица са привредом, одговорност коју смо предузели, поверење које смо направили, било је нешто најважније”, рекао је Мали.

Он је додао и да ће Србија, и поред осам милијарди евра подршке привреди и грађанима, до краја године имати јавни дуг на нивоу од 58,2 одсто у односу на БДП.

“А са друге стране имаћемо 7 одсто привредног раста што говори о исправности одлука које смо донели”, навео је Мали.

“Мислим да смо у последњих 18 месеци показали како једном одговорном економском политиком и одговорним потезима можемо да пружимо подршку и нашој привреди и грађанима”, навео је Мали и додао да ми сада имамо једну од највиших стопа раста привреде у Европи ове године, незапосленост која се није повећала, а у првих десет месеци имамо 3,1 милијарди евра страних директних инвестиција у нашу земљу.

Говорећи о буџету за наредну годину, истакао је да Србија не одустаје од својих економских циљева, а један од важнијих су велике капиталне инвестиције, као један од стубова нашег развоја.

Навео је да је предвиђено 486 милијарди динара из буџета за 2022. годину за капиталне инвестиције, а њима се упошљава грађевинска индустрија и цело окружење чини атрактивнијим за улагања. Подсетио је да се од следеће године минимална зарада увећава за 9,4 одсто, да се пензије повећавају за 5,5 процената, плате у јавном сектору у просеку за 7,3 одсто, као и да се наставља смањење оптерећења на плате на терет послодаваца.

Министар Мали је подсетио да без успешне фискалне консолидације не би било ни овако добре реакције државе.

Он је додао да је у доба кризе грађанима и привреди била потребна брза реакција, потребан је био новац, ниске каматне стопе, као и да држава своје обавезе испуњава у дан.

Мали је најавио и увођење новог система е-фискализације, што ће према његовим речима, заједно са увођењем е-фактура допринети бољој борби против сиве економије.

“До данас смо на рачуне 15.000 фирми уплатили новац за субвенције за набавку фискалних каса. Увођење е-фискализације привреду не кошта ништа, а према подацима Привредне коморе Србије, годишње јој штеди око 10 милиона евра”, рекао је Мали.

Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је да је српска привреда под тешким околностима пандемије вируса корона 2020. и 2021. године показала изузетну жилавост и отпорност и истакла да је то заједнички резултат привреде, привредника и државе.

Она је навела да смо , упркос пандемији, успели да нађемо баланс између здравља нације, заштите здравственог система и заштите економије.

„Ако се посматра кумулативни раст само у периоду од 2020. до 2022. године, односно период пандемије, биће виши од 10 одсто“, рекла је Брнабић, додајући да ће самим тим бити највећи у Европи.

"Ми ћемо ове године у апсолутном износу, наш БДП ће прећи 52 милијарде евра, верујемо да ће бити око 52,4 милијарде евра. То је невероватна ствар, то је креирана нова вредност коју смо сви заједно креирали", казала је премијерка.

Говорећи о оценама из Беле књиге, Брнабић је навела да је најбољи резултат остварен у области дигитализације и електронског пословања и додала да је управо то област за коју се залаже Влада Србије, односно да направи економију која се базира на знању и иновацијама.

Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре, рекао је да 68 одсто фирми у Савету страних инвеститора долази из ЕУ и истакао да је ЕУ посвећена европској перспективи Србије.

Нагласио је да Србија има веома позитивне макроекономске резултате упркос тешкој ситуацији због ковида и честитао нашој земљи на томе. Истакао је и да је Србија све ближа ЕУ и да је више од 60 одсто трговинске активности наше земље је везано за ЕУ, одакле стиже и највише страних директних инвестиција, око 68 одсто.

Жиофре је рекао да ЕУ доста улаже у Србију, кроз 200 милиона грантова и кредитна средства Европске инвестиционе банке за инфраструклтирне пројекте у Србији. Додао је да ЕУ жели више иновативних производа и спровођење зелене агенде, као новог модела раста у будућности. 

Председник Савета страних инвеститора Мајкл Мишел је указао да нема повратка на стари начин пословања, и да напредне технологије треба да постигну пуни потенцијал. Према његовим речима, регулатива Европске уније је ту, владе су то препознале, а приватни сектор треба да погура иновативнија решења на том плану.

Савет страних инвеститора (ФИЦ) сваке године издаје публикацију Бела књига.  

У Белој књизи анализирано је девет области које су изабране као приоритетне и дате су препоруке усмерене на њихов развој како би се подржао привредни раст и побољшао животни стандард грађана Србије.

У публикацији за 2021. годину у области пореза се као побољшање наводе измене Закона о порезу на додату вредност и усвајање јединственог Правилника за ПДВ, као и чињеница да је Закона о порезу на добит правних лица усаглашен са законима којима се уређују алтернативни инвестициони фондови.

Бела књига је први пут објављена 2003. године, као свеобухватан скуп препорука за унапредење пословне климе у Србији у најразличитијим областима.

Сличне теме

Мали: Договорено складиштење 500 милиона кубика гаса у Мађарској

Мали: Договорено складиштење 500 милиона кубика гаса у Мађарској

Станивуковић у Бриселу: Србија спремно дочекала економску кризу

Станивуковић у Бриселу: Србија спремно дочекала економску кризу

Мали: Влада Републике Србије усвојила меру подршке предузећима погођеним сукобима у Украјини

Мали: Влада Републике Србије усвојила меру подршке предузећима погођеним сукобима у Украјини