Синиша Мали: Показали смо колико смо одговорни у најтежим тренуцима

Србија од своје досадашње економске политике неће одустати и у наредном периоду наши најважнији циљеви су очување мира и стабилности, наставак подизања животног стандарда са циљем да до краја 2025. године просечна плата износи 1.000 евра, наставак капиталних улагања и подизања нивоа страних директних инвестиција, изјавио је данас потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали у обраћању на Копаоник бизнис форуму. 

„Одговорном политиком показујемо да смо кредибилни чиме привлачимо још инвестиција. Ово је политика која је показала резултат због доследности“, рекао је Мали на Копаонику.

Он је истакао да је у време једне од највећих глобалних криза која траје већ неколико година, држава Србија преузела терет кризе на себе, а како је рекао, наставићемо да упркос огромним изазовима, јавни дуг одржавамо испод 60 одсто, док ће новац и даље ићи у инвестиције.

Мали се осврнуо на 2020. годину када се први пут у историји десило да глобална економија стане због кризе коју је изазвала пандемија Ковид-19.

„То је био највећи изазов, али је држава Србија реаговала брзо, обезбедила грађанима избор између четири вакцине, изградила три ковид болнице, набавила довољно респиратора, помогла привреду и грађане са више од девет милијарди евра чиме смо показали да умемо да побеђујемо у кризи“, истакао је Мали. 

Он је подсетио да је након тога дошло до поремећаја у ланцима снабдевања, несташице појединих артикала у неким деловима Европе, али је, како је истакао, такав сценарио заобишао Србију. Исто се, подсетио је, догодило и током енергетске кризе која се надовезала, а током које је Србија обезбедила довољно струје, гаса, енергената за грађане и привреду.

Он је поручио да се висока инфлација која је погодила Европу прелила и на Србију, али и да се против тога Србија бори на одговарајући начин, као и са успоравањем раста у Европској унији која је наш најзначајнији трговински партнер. 

„Веће изазове од свих побројаних заједно никада нисмо имали“, истакао је Мали, наводећи да око две трећине инфлације чини увезена инфлација.

Он је предочио да се држава у кризи није окренула себи, већ је на економске притиске одговорила са три пакета помоћи издвајајући 17-18 одсто БДП-а за помоћ грађанима и привреди. 

„Тако смо спасили радна места, производне погоне, али и оставили простора да даље растемо“, поручио је Мали обраћајући се на завршном дану јубиларног 30. Копаоник бизнис форума.

Он се осврнуо и на стабилност курса која је помогла у овим годинама, те подсетио да је 2012. у години која није била кризна, последица тадашње погрешне економске политике био раст курса са 80 на 120 динара за евро, док је инфлација у тој истој години, подсетио је, износила 11,4 одсто.

Данас, насупрот томе, истакао је, имамо интегритет одговорне владе и одговорне државе што је прошле године привукло рекордан ниво страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра. Како је истакао, током ових година променили су се визија и бренд Србије. 

„Показали смо да у доба највеће кризе знамо како да реагујемо“, рекао је министар.

Он се осврнуо и на план Србија 2020-2025. који предвиђа 14 милијарди евра капиталних улагања у транспортну инфраструктуру, поменувши воз који сада иде на линији Београд-Нови Сад брзином од 200 километара на час, план да се до 2025. изгради брза пруга Београд-Будимпешта, те планове и за правац Ниш-Прешево. 

„Србија ће имати транспортну кичму, а паралелно са тим настаљамо стално подизање животног стандарда. Инвестиције су веома важне, а ове године издвојено је чак 6,8 одсто буџета за инвестиције док је некада овај ниво износио 3,1 одсто. Упркос кризи настављамо да инвестирамо у путну и железничку инфраструктуру“, рекао је Мали.

Он је подсетио да је осим подизања плата и пензија држава предузела низ мера како би се изборила са инфлацијом, да се контролише цене основних животних намирница, горива и тако даље. 

Осврнуо се и на иницијативу председника Републике Александра Вучића, „Отворени Балкан“ која доноси економске бенефите као што су већи увоз и извоз, дозволе за рад, те да су у току преговори са Кином, Јужном Корејом, Египтом, Уједињеним Арапским Емиратима о трговинским споразумима. 

„Нас чека наставак реформи, наставак одговорне фискалне политике. Србија је једна од првих земаља у Европи која је увела систем е-фактура, а идемо и са увођењем е-акциза и е-отпремница. Када погледате ефекте мера свега што смо урадили упркос свим изазовима, наша економија и даље расте уз очување макроекономске стабилности“, поручио је Мали.

Он је подсетио да је пре само десет година, БДП Србије био дупло мањи него данас, те да је 2012. године на рачуну трезора било тек 8,5 милијарди динара што није било довољно ни за месечну исплату пензија чиме је Србија била пред банкротом. 

„Неке ствари добро радимо, да ли може боље, мислим да да, али су много веће и јаче економије поклекле, а једна мала Србија бележи и даље високе стопе раста“, рекао је, и додао да смо показали колико смо одговорни у најтежим тренуцима.

Говорећи о нивоу јавног дуга Србије, Мали је истакао да је Србија далеко испод просека 27 земаља Европске уније које су достигле 95 одсто удела јавног дуга у БДП-а.

Мали је рекао и да одговорно управљање земљом подразумева да се остави довољно резерви за реаговање државе при куповини струје, гаса, енергената уколико то буде потребно и следеће зиме. 

„Ни ове зиме нисмо оставили фирме, фабрике без гаса, нити грађане без грејања па нећемо ни следеће“, истакао је Мали, и додао да ће држава и даље терет кризе преузимати на себе, али и да је неопходна реформа енергетског сектора.

Он је поручио да су рекордне инвестиције довеле до рекордно ниске незапослености од 9,2 одсто прошле године, док је, како је рекао, раније, сваки четврти грађанин Србије био без посла. 

Како је образложио, у последних десет година Србија има око 400.000 више запослених грађана, односно 2,25 милиона запослених у 2022. години.

У корак са тим ишло је и повећање минималне зараде у истом периоду, и то са око 15.000 на око 40.000 динара, те да се коначно дошло и до тога да у приватном сектору плате расту брже од зарада у јавном. 

„Ништа више није недостижно. Кредитни рејтинг нам је стабилан и на корак смо до инвестиционог, наши макроекономски индикатори су добри и потпуно смо посвећени да одржимо овај високи ниво“, закључио је Мали.