Siniša Mali: Pokazali smo koliko smo odgovorni u najtežim trenucima

Srbija od svoje dosadašnje ekonomske politike neće odustati i u narednom periodu naši najvažniji ciljevi su očuvanje mira i stabilnosti, nastavak podizanja životnog standarda sa ciljem da do kraja 2025. godine prosečna plata iznosi 1.000 evra, nastavak kapitalnih ulaganja i podizanja nivoa stranih direktnih investicija, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u obraćanju na Kopaonik biznis forumu. 

„Odgovornom politikom pokazujemo da smo kredibilni čime privlačimo još investicija. Ovo je politika koja je pokazala rezultat zbog doslednosti“, rekao je Mali na Kopaoniku.

On je istakao da je u vreme jedne od najvećih globalnih kriza koja traje već nekoliko godina, država Srbija preuzela teret krize na sebe, a kako je rekao, nastavićemo da uprkos ogromnim izazovima, javni dug održavamo ispod 60 odsto, dok će novac i dalje ići u investicije.

Mali se osvrnuo na 2020. godinu kada se prvi put u istoriji desilo da globalna ekonomija stane zbog krize koju je izazvala pandemija Kovid-19.

„To je bio najveći izazov, ali je država Srbija reagovala brzo, obezbedila građanima izbor između četiri vakcine, izgradila tri kovid bolnice, nabavila dovoljno respiratora, pomogla privredu i građane sa više od devet milijardi evra čime smo pokazali da umemo da pobeđujemo u krizi“, istakao je Mali. 

On je podsetio da je nakon toga došlo do poremećaja u lancima snabdevanja, nestašice pojedinih artikala u nekim delovima Evrope, ali je, kako je istakao, takav scenario zaobišao Srbiju. Isto se, podsetio je, dogodilo i tokom energetske krize koja se nadovezala, a tokom koje je Srbija obezbedila dovoljno struje, gasa, energenata za građane i privredu.

On je poručio da se visoka inflacija koja je pogodila Evropu prelila i na Srbiju, ali i da se protiv toga Srbija bori na odgovarajući način, kao i sa usporavanjem rasta u Evropskoj uniji koja je naš najznačajniji trgovinski partner. 

„Veće izazove od svih pobrojanih zajedno nikada nismo imali“, istakao je Mali, navodeći da oko dve trećine inflacije čini uvezena inflacija.

On je predočio da se država u krizi nije okrenula sebi, već je na ekonomske pritiske odgovorila sa tri paketa pomoći izdvajajući 17-18 odsto BDP-a za pomoć građanima i privredi. 

„Tako smo spasili radna mesta, proizvodne pogone, ali i ostavili prostora da dalje rastemo“, poručio je Mali obraćajući se na završnom danu jubilarnog 30. Kopaonik biznis foruma.

On se osvrnuo i na stabilnost kursa koja je pomogla u ovim godinama, te podsetio da je 2012. u godini koja nije bila krizna, posledica tadašnje pogrešne ekonomske politike bio rast kursa sa 80 na 120 dinara za evro, dok je inflacija u toj istoj godini, podsetio je, iznosila 11,4 odsto.

Danas, nasuprot tome, istakao je, imamo integritet odgovorne vlade i odgovorne države što je prošle godine privuklo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra. Kako je istakao, tokom ovih godina promenili su se vizija i brend Srbije. 

„Pokazali smo da u doba najveće krize znamo kako da reagujemo“, rekao je ministar.

On se osvrnuo i na plan Srbija 2020-2025. koji predviđa 14 milijardi evra kapitalnih ulaganja u transportnu infrastrukturu, pomenuvši voz koji sada ide na liniji Beograd-Novi Sad brzinom od 200 kilometara na čas, plan da se do 2025. izgradi brza pruga Beograd-Budimpešta, te planove i za pravac Niš-Preševo. 

„Srbija će imati transportnu kičmu, a paralelno sa tim nastaljamo stalno podizanje životnog standarda. Investicije su veoma važne, a ove godine izdvojeno je čak 6,8 odsto budzeta za investicije dok je nekada ovaj nivo iznosio 3,1 odsto. Uprkos krizi nastavljamo da investiramo u putnu i železničku infrastrukturu“, rekao je Mali.

On je podsetio da je osim podizanja plata i penzija država preduzela niz mera kako bi se izborila sa inflacijom, da se kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, goriva i tako dalje. 

Osvrnuo se i na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića, „Otvoreni Balkan“ koja donosi ekonomske benefite kao što su veći uvoz i izvoz, dozvole za rad, te da su u toku pregovori sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima o trgovinskim sporazumima. 

„Nas čeka nastavak reformi, nastavak odgovorne fiskalne politike. Srbija je jedna od prvih zemalja u Evropi koja je uvela sistem e-faktura, a idemo i sa uvođenjem e-akciza i e-otpremnica. Kada pogledate efekte mera svega što smo uradili uprkos svim izazovima, naša ekonomija i dalje raste uz očuvanje makroekonomske stabilnosti“, poručio je Mali.

On je podsetio da je pre samo deset godina, BDP Srbije bio duplo manji nego danas, te da je 2012. godine na računu trezora bilo tek 8,5 milijardi dinara što nije bilo dovoljno ni za mesečnu isplatu penzija čime je Srbija bila pred bankrotom. 

„Neke stvari dobro radimo, da li može bolje, mislim da da, ali su mnogo veće i jače ekonomije poklekle, a jedna mala Srbija beleži i dalje visoke stope rasta“, rekao je, i dodao da smo pokazali koliko smo odgovorni u najtežim trenucima.

Govoreći o nivou javnog duga Srbije, Mali je istakao da je Srbija daleko ispod proseka 27 zemalja Evropske unije koje su dostigle 95 odsto udela javnog duga u BDP-a.

Mali je rekao i da odgovorno upravljanje zemljom podrazumeva da se ostavi dovoljno rezervi za reagovanje države pri kupovini struje, gasa, energenata ukoliko to bude potrebno i sledeće zime. 

„Ni ove zime nismo ostavili firme, fabrike bez gasa, niti građane bez grejanja pa nećemo ni sledeće“, istakao je Mali, i dodao da će država i dalje teret krize preuzimati na sebe, ali i da je neophodna reforma energetskog sektora.

On je poručio da su rekordne investicije dovele do rekordno niske nezaposlenosti od 9,2 odsto prošle godine, dok je, kako je rekao, ranije, svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla. 

Kako je obrazložio, u poslednih deset godina Srbija ima oko 400.000 više zaposlenih građana, odnosno 2,25 miliona zaposlenih u 2022. godini.

U korak sa tim išlo je i povećanje minimalne zarade u istom periodu, i to sa oko 15.000 na oko 40.000 dinara, te da se konačno došlo i do toga da u privatnom sektoru plate rastu brže od zarada u javnom. 

„Ništa više nije nedostižno. Kreditni rejting nam je stabilan i na korak smo do investicionog, naši makroekonomski indikatori su dobri i potpuno smo posvećeni da održimo ovaj visoki nivo“, zaključio je Mali.