Синиша Мали: Настављамо политику бриге о сваком појединцу

Настављамо политику бриге о сваком појединцу, показали смо колико смо кредибилни у вођењу одговорне економске политике, и у том светлу посматрам и предлог буџета Републике Србије који је од данас пред народним посланицима, изјавио је потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

Он је уочи почетка расправе у Парламенту о најважнијем финансијском закону у Србији и другим пратећим финансијским законима, рекао да су за наредну годину планирани приходи већи за 7,8 одсто, као и да су, упркос великој светској економској кризи која траје већ трећу годину, приходи и ове године већи од планираних.

„Боље је да смо песимисити са конзервативним приступом, да водимо рачуна о сваком динару, па ако нас опет изненади већи приход имаћемо где да улажемо. Ове године су приходи за 192 милијарде динара премашили пројекције“, рекао је Мали гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а.

Он је поручио да предлог буџета за 2023. почива на три стуба - расту животног стандарда грађана и одржавању стабилности, наставку инвестиција и на енергетици.

То значи да се наставља са подизањем плата и пензија, па ће пензионери, како је рекао, након увећаних пензија у новембру за девет одсто, добити још једну повишицу у јануару и то од 12,1 одсто.

„То ће, кумулативно, бити највећи раст пензија у Србији од 20,8 одсто“, рекао је Мали, и додао да ће, осим пензионера, већа примања од јануара имати и запослени у јавном сектору за 12,5 одсто, али и грађани који примају минималац, са увећањем минималне зараде од 14,3 одсто, те војници којима ће примања бити већа 25 одсто.

Мали је истакао да је криза у којој се цео свет налази почела 2020. године, те да је то највећа криза од Другог светског рата. Подсетио је на ковид кризу, настављену проблемима у ланцима снабдевања, енергетском кризом, конфликтом у Украјини.

Упркос свему томе, како је истакао, Србија се боље снашла од већих и развијених земаља, успела је да привреду и грађане помогне са око девет милијарди евра, и оствари раст бруто домаћег производа у прва три квартала ове године, те постигне историјски успех када је реч о нивоу незапослености од 8,9 одсто.

Паралелно са тим, поручио је Мали, Србија ниво јавног дуга одржава на око 54 одсто, што је испод Мастрихтских оквира, али и далеко испод просека јавног дуга Европске уније који износи око 94 – 95 процената.

„У протекле три године држава је показала снагу, стабилност и терет кризе преузела на себе“, рекао је Мали.

Он је подсетио и на отежавајућу економску околност десетоструког раста цене струје у протеклих годину дана, те указао да је у светлу тога повећање цене струје у Србији минимално. Истакао је и да је најбитније да су радијатори у Србији топли, те да су обезбеђене довољне количине гаса, струје за домаћинства и економију.

Све се ово дешава, истакао је Мали, у годинама када су након ковид кризе милиони људи у свету остали без посла.

„Ми упркос томе бележимо најниже стопе незапослености и планирамо даља капитална улагања“, рекао је Мали, и додао да је за наредну годину планирано 6,8 одсто буџета за капиталне инвестиције.

Он је истакао да ове и следеће године имамо највећа издавања за капиталне инвестиције, и најавио да ће се ускоро са Европском унијом потписати уговор о изградњи брзе пруге Београд-Ниш, као и да неће бити заустављена улагања у клиничке центре, здравствене установе, школе, метро у Београду.

„Имамо новца да све обавезе испунимо, та улагања су значајан допринос расту за наредну годину, важно је и да се задржи реална потрошња“, истакао је Мали.

Он је додао да држава Србија испуњава сва обећања грађанима, да одржава стабилност те да у овом тренутку на рачуну има 285 милијарду динара.

„То значи да смо потпуно ликвидни, да можемо да реагујемо“, рекао је Мали.

Он је истакао и да је у Парламенту отворен за сугестије, уколико су конструктивне, те да су у буџету за наредну годину планирана већа издвајања за просвету и науку за коју се, како је навео, планира 100 милијарди динара више у односу на издвајања од пре десет година.

Већи буџети, како је најавио, планирани су и за пољопривреду и културу.

„Трудимо се да на прави начин балансирамо, да покријемо сваку сферу“, нагласио је Мали.

Он је додао и да се за помоћ младима од 16 до 29 година у износу од 5.000 динара до сада пријавило 715.000 људи, те је позвао све који испуњавају услове да се пријаве до 15. децембра на порталу Управе за трезор.

„Наставите да се пријављујете. Ово је трећа помоћ младима ове године, боримо се за сваки динар, али паметно улажемо гледајући да помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија“, закључио је министар.