Siniša Mali: Nastavljamo politiku brige o svakom pojedincu

Nastavljamo politiku brige o svakom pojedincu, pokazali smo koliko smo kredibilni u vođenju odgovorne ekonomske politike, i u tom svetlu posmatram i predlog budzeta Republike Srbije koji je od danas pred narodnim poslanicima, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

On je uoči početka rasprave u Parlamentu o najvažnijem finansijskom zakonu u Srbiji i drugim pratećim finansijskim zakonima, rekao da su za narednu godinu planirani prihodi veći za 7,8 odsto, kao i da su, uprkos velikoj svetskoj ekonomskoj krizi koja traje već treću godinu, prihodi i ove godine veći od planiranih.

„Bolje je da smo pesimisiti sa konzervativnim pristupom, da vodimo računa o svakom dinaru, pa ako nas opet iznenadi veći prihod imaćemo gde da ulažemo. Ove godine su prihodi za 192 milijarde dinara premašili projekcije“, rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

On je poručio da predlog budzeta za 2023. počiva na tri stuba - rastu životnog standarda građana i održavanju stabilnosti, nastavku investicija i na energetici.

To znači da se nastavlja sa podizanjem plata i penzija, pa će penzioneri, kako je rekao, nakon uvećanih penzija u novembru za devet odsto, dobiti još jednu povišicu u januaru i to od 12,1 odsto.

„To će, kumulativno, biti najveći rast penzija u Srbiji od 20,8 odsto“, rekao je Mali, i dodao da će, osim penzionera, veća primanja od januara imati i zaposleni u javnom sektoru za 12,5 odsto, ali i građani koji primaju minimalac, sa uvećanjem minimalne zarade od 14,3 odsto, te vojnici kojima će primanja biti veća 25 odsto.

Mali je istakao da je kriza u kojoj se ceo svet nalazi počela 2020. godine, te da je to najveća kriza od Drugog svetskog rata. Podsetio je na kovid krizu, nastavljenu problemima u lancima snabdevanja, energetskom krizom, konfliktom u Ukrajini.

Uprkos svemu tome, kako je istakao, Srbija se bolje snašla od većih i razvijenih zemalja, uspela je da privredu i građane pomogne sa oko devet milijardi evra, i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda u prva tri kvartala ove godine, te postigne istorijski uspeh kada je reč o nivou nezaposlenosti od 8,9 odsto.

Paralelno sa tim, poručio je Mali, Srbija nivo javnog duga održava na oko 54 odsto, što je ispod Mastrihtskih okvira, ali i daleko ispod proseka javnog duga Evropske unije koji iznosi oko 94 – 95 procenata.

„U protekle tri godine država je pokazala snagu, stabilnost i teret krize preuzela na sebe“, rekao je Mali.

On je podsetio i na otežavajuću ekonomsku okolnost desetostrukog rasta cene struje u proteklih godinu dana, te ukazao da je u svetlu toga povećanje cene struje u Srbiji minimalno. Istakao je i da je najbitnije da su radijatori u Srbiji topli, te da su obezbeđene dovoljne količine gasa, struje za domaćinstva i ekonomiju.

Sve se ovo dešava, istakao je Mali, u godinama kada su nakon kovid krize milioni ljudi u svetu ostali bez posla.

„Mi uprkos tome beležimo najniže stope nezaposlenosti i planiramo dalja kapitalna ulaganja“, rekao je Mali, i dodao da je za narednu godinu planirano 6,8 odsto budzeta za kapitalne investicije.

On je istakao da ove i sledeće godine imamo najveća izdavanja za kapitalne investicije, i najavio da će se uskoro sa Evropskom unijom potpisati ugovor o izgradnji brze pruge Beograd-Niš, kao i da neće biti zaustavljena ulaganja u kliničke centre, zdravstvene ustanove, škole, metro u Beogradu.

„Imamo novca da sve obaveze ispunimo, ta ulaganja su značajan doprinos rastu za narednu godinu, važno je i da se zadrži realna potrošnja“, istakao je Mali.

On je dodao da država Srbija ispunjava sva obećanja građanima, da održava stabilnost te da u ovom trenutku na računu ima 285 milijardu dinara.

„To znači da smo potpuno likvidni, da možemo da reagujemo“, rekao je Mali.

On je istakao i da je u Parlamentu otvoren za sugestije, ukoliko su konstruktivne, te da su u budzetu za narednu godinu planirana veća izdvajanja za prosvetu i nauku za koju se, kako je naveo, planira 100 milijardi dinara više u odnosu na izdvajanja od pre deset godina.

Veći budzeti, kako je najavio, planirani su i za poljoprivredu i kulturu.

„Trudimo se da na pravi način balansiramo, da pokrijemo svaku sferu“, naglasio je Mali.

On je dodao i da se za pomoć mladima od 16 do 29 godina u iznosu od 5.000 dinara do sada prijavilo 715.000 ljudi, te je pozvao sve koji ispunjavaju uslove da se prijave do 15. decembra na portalu Uprave za trezor.

„Nastavite da se prijavljujete. Ovo je treća pomoć mladima ove godine, borimo se za svaki dinar, ali pametno ulažemo gledajući da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija“, zaključio je ministar.