Синиша Мали: Минималац је резултат успостављене равнотеже захтева синдиката и послодаваца

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је висина минималне зараде од 40.020 динара за 2023. годину, резултат успостављене равнотеже између захтева послодаваца и синдиката, и да она подразумева даље очување животног стандарда грађана, као и запослености радника који примају најниже зараде.

Министар је гостујући на РТС-у објаснио да је макроекономска стабилност, одржавање постојеће запослености и повећање зарада, био циљ којим се водила Влада Република Србије.

Мали је нагласио да је укупан трошак наведеног повећања минималних зарада 41 милијарда динара, односно 350 милиона евра, као и да ће већи део тих трошкова сносити Влада Србије. Он је објаснио да ће неопорезиви део зараде бити увећан са 19.300 на 21.712 динара, док ће за један процентни поен бити умањени доприноси за ПИО на терет послодавца.

„Желимо да очувамо животни стандард грађана, а повећање минималне зараде је само део пакета. Важно је да грађани разумеју да се, када се доноси једна овако тешка одлука, мора узети у обзир више фактора - да треба да се повећа стандард, али да са друге стране не останемо без тешко стечених радних места“, прецизирао је Мали.

Он је навео да је постојала реакција послодаваца који су рекли да у условима кризе и раста цене енергената, они немају простора да повећавају плате, као и да је Влада уважила тај аргумент, тако што ће преузети највећи терет повећања плата.

„Ни на који начин не желимо да их доведемо у ситуацију да због повећања плата отпуштају раднике. Хтели смо да им тај аргумент избијемо из руке“, прецизирао је Мали.

Он је рекао и да је пре десетак дана Републички завод за статистику изашао са податком да је стопа незапослености у Србији 8,9 одсто, што је историјски најнижа стопа у нашој земљи.

На примедбе да минимална зарада не прати минималну потрошачку корпу, министар финансија одговара да треба имати у виду да минимална зарада није социјална, већ економска категорија, и да она подразумева исплату одређене суме новца, у случају да послодавац упадне у тешкоће.

Он је рекао и да минимална зарада гура просечне плате осталих радника на горе.

„У јуну ове године просечна плата била је 633 евра, док је 2012. године била 331 евро. Када се каже животни стандард, треба да имате у виду да расте просечна плата. Мере које држава предузима такође утичу на животни стандард. Ми имамо контролу цена основних животних намирница, а и даље нам је најнижа цена струје и гаса у Европи. Ви на различите начине штитите интересе грађана“, рекао је Мали.

Министар је додао да ће пензије исто тако расти, да ће у новембру бити повећање од девет одсто, а од 1. јануара 12,1 одсто, те да ће просечна пензија у 2023. години бити за 20,8 одсто већа у односу на 2022. годину.

Он је казао да је пројектована просечна инфлација ове године 11,5 одсто, а следеће године пројектована је инфлација од 8,7 процената. Подсетио је да то није домаћа инфлација, већ инфлација коју ми нисмо изазвали и која је увезена.

Мали је додао и да је и даље циљ да просечне зараде расту брже него стопа инфлације у Србији, без обзира на околности. „Није једноставно у овим ванредним околностима донети праве одлуке и на прави начин“, нагласио је он, и додао да би просечна зарада следеће године требало да износи 710 евра.

На питање, да ли је могуће поново отворити разговоре о висини минималне зараде у јануару, министар је рекао да је он увек отворен за разговоре, а досадашњи дијалог је оценио коректним.

„Дијалог који смо успоставили на Социо-економском савету веома је важан. Ово кризу смо пребродили разговарајући, како би заштитили радна места и спасли привреду. Чека нас тешка зима. Важно је да будемо јединствени и разговараћемо. За наредну годину остаје да налазимо решења“, рекао је Мали.

Министар се осврнуо и на коментаре који се односе на договорен кредит са Уједињеним Арапским Емиратима од милијарду долара, истакавши да је реч о веома повољном кредиту.

„Ми узимамо кредит од УАЕ по каматној стопи од три одсто. Ако би данас изашли на тржиште капитала камата би била између 7 и 7,5 одсто. У јануару нам доспевају стари кредити од милијарду евра. И ми желимо те скупе кредите да рефинансирамо овим повољним кредитом“, објаснио је Мали.

Он је рекао и да не стоје примедбе да се овим кредитом повећава наш јавни дуг, јер ако враћамо скупље кредите, јефтинијим задуживањем, мењамо старе кредите новим, проста математика говори да јавни дуг неће расти.

„Нама је данас удео јавног дуга у БДП-у 54,7 одсто. У Немачкој је он 68 одсто, а просек у ЕУ је скоро сто одсто. Ми смо испод нивоа Мастрихта. Зато се и користи показатељ удела јавног дуга у БДП као показатељ презадужености“, навео је Мали.

Министар је подсетио да неке земље у Европи, као што је Немачка имају већи јавни дуг од Србије, односно 68 одсто им је учешће јавног дуга у БДП, али то не значи да је та земља нестабилна и слаба.

Он је нагласио да су јавне финансије Србије стабилне и јаке, и да Србија исплаћује све своје обавезе на време.

„Задатак за наредни период је да се очува привреда, наставе инвестициона улагања, као и да одржимо стабилност и очувамо животни стандард грађана“, закључио је Синиша Мали.