Мали: Усвојени закони омогућавају спровођење важних капиталних инвестиција

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је сет закона које су посланици данас усвојили у Народној Скупштини од значаја за развој инфраструктуре, економски развој Србије и реализацију програма „Србија 2025“.

„Пројекти предвиђени овим законима су од капиталног значаја за Србију, допринеће одрживом унапређењу српске привреде и олакшати трансфер технологије, као и стручног развоја квалификоване и неквалификоване радне снаге“, казао је Мали.

Он је рекао да овим сетом закона Министарство финансија заокружује значајну законодавну активност у овој години.

„У законској процедури се ове године нашло чак 40 закона у надлежности Министарства финансија и ја сам поносан на свој тим, јер смо успели да урадимо велики посао и да у доба велике неизвесности, прописима обезбедимо предвидивост, битну за планирање послова у наредној години“, навео је Мали.

Он је навео да је најважнија вест за привреду да су се измене углавном односиле на поједностављивање, конкретизацију и боље дефинисање законских процедура и примену прописа, а све у циљу олакшаног пословања.

Говорећи о прописима који су усвојени, Мали је истакао да је први и и можда најважнији од свих – Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији.

„Потписивањем овог Споразума и његовим усвајањем у Скупштини на корак смо ближе циљу да грађани Београда и Србије добију свој први метро, као и томе да радови на овом пројекту крену до краја наредне године“, казао је министар и додао да ће метро престоници донети цивилизацијски напредак и бољи квалитет промета саобраћаја и превоза грађана.

Међу усвојеним прописима је и Закон о задуживању Републике Србије код UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd за потребе финансирања Пројекта Рума-Шабац-Лозница.

„Изградња ауто-пута Рума-Шабац и брзе саобраћајнице Шабац-Лозница један је од приоритетних пројеката Републике Србије у друмском транспорту, с обзиром на то да је реч о пројекту који је важан за развој и повезивање око 600.000 људи у Мачванском и Сремском округу, али и Подриње и западну Србију са Војводином, као и тај део Србије са регионом, посебно Босном и Херцеговином“, рекао је он.

Према његовим речима, комерцијалним уговором предвиђена је уговорена вредност овог пројекта до 467,5 милиона евра као и завршетак пројектно-техничке документације и извођење радова, а извођење радова обухвата изградњу три деонице: Рума-Шабац, изградњу моста преко реке Саве у Шапцу и изградњу брзе саобраћанице од Шапца до Лознице.

Као трећи закон из области надлежности Министарства финансија је Закон о потврђивању Уговора између Владе Републике Србије и Владе Хонг Конга Специјалног административног региона Народне Републике Кине о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину и спречавању пореске евазије и избегавања.

„Овим прописом се отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица – резидената две стране. Уговор представља правни оквир и предуслов за улагања њихових инвеститора у привреду Србије, односно стварање услова за њихово учешће у процесу приватизације, али и за коришћење одговарајућих финансијских инструмената за подстицање виших облика билатералне економске сарадње“, навео је Мали.

Министар је поновио да су јавне инвестиције планиране у 2021. на веома високом нивоу.

„Као што сам већ више пута поновио, поносан сам што се већи део буџетских планова односи на капиталне издатке, чијом реализацијом радимо на спровођењу програма ’Србија 2025’, који нам је председник Републике Србије Александар Вучић одредио као апсолутни приоритет. Фокус нам је на капиталним улагањима, што је значајна промена политике у односу на раније када се већи део улагао у текућу потрошњу“, рекао је Синиша Мали.

Министар је рекао да су буџетом за 2021. предвиђене укупне инвестиције од око 330 милијарди динара, што је око 5,5% БДП-а.

„То је највећи ниво издвајања за капиталне инвестиције до сада, што је похвалио и Фискални савет“, подсетио је Мали.

Он је додао да се јавни дуг на нивоу опште државе смањује и да ће до краја 2021. године бити на нивоу испод 58,7% БДП-а, као и да су циљеви фискалне политике свакако усмерени на одржање фискалне стабилности и смањење учешћа јавног дуга у БДП, те да не очекује већи раст јавног дуга ни у следећој години.