Мали: Српска економија јача и издржљивија него што се очекивало, суфицит око 35 милијарди динара
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је истакао да је наша економија неупоредиво јача и издржљивија него што смо очекивали, као и да се овог месеца очекује суфицит од око 35 милијарди динара.
„Као што знате, у току је спровођење трећег пакета помоћи привреди и грађанима, укупне вредности од око две милијарде евра, како би се ублажиле негативне последице вируса корона. Сагледали смо ефекте помоћи. У јуну смо имали суфицит од 25 милијарди динара, што је скоро 200 милиона евра, а овог месеца очекујемо суфицит од око 35 милијарди динара, што је око 300 милиона евра. Много нам је бољи резултат, неупоредиво јача економија него што смо и ми предвидели почетком године, када смо планирали трећи пакет помоћи“, рекао је Мали.
Он је објаснио да је тај резултат последица и два пакета помоћи од прошле године, у оквиру којих су исплаћиване минималне зараде, стотину евра свим пунолетним грађанима, додатних 4.000 динара пензионерима, 10.000 динара здравственим радницима...
„Ове године смо исплатили три пута по 50 одсто минималне зараде, пре два дана смо по четврти пут исплатили аутопревознике. Свакоме од њих је исплаћено 600 евра по аутобусу. Сматрали смо да је секторска помоћ важна. Наредне недеље исплатићемо помоћ и самосталним радницима у култури, а 16. августа још једну пуну минималну зараду за запослене у туризму и угоститељству. Све што смо обећали, испуњавамо у дан и у динар“, нагласио је Мали.
Он је навео да ће свим пунолетним грађанима додатних 30 евра бити исплаћено у новембру, а да за ту врсту помоћи не треба поново да се пријављују.
„Они који су се пријавили за првих 30 евра у мају, аутоматски ће добити још једну уплату у новембру. Осим 30+30 евра, наш план је да уплатимо додатних 50 евра за наше најстарије суграђане. За ту помоћ не треба да се пријављују, јер ће она бити уплаћена као и до сада, аутоматски. Уплата се може очекивати у септембру“, рекао је Мали.
Он је нагласио и да је одлучено да сви пунолетни грађани добију додатних 20 евра у децембру ове године.
„Половином новембра биће отворене пријаве преко Управе за трезор и кол-центра. Принцип пријаве остаће непромењен, као и до сада, једноставан и ефикасан. Даћемо могућност да новац добију и они који се нису пријавили за 30+30 евра, али и они који су у међувремену постали пунолетни“, навео је он.
Мали је рекао да држава жели да и грађани осете одличне резултате који се постижу.
„Очекивали смо раст од 6 одсто на крају ове године. У првом кварталу имали смо раст од 1,7 процената, а за други квартал тек очекујемо резултате. Мислим да нећемо ићи испод 12 одсто и да ће раст до краја године бити већи од 6 процената“, навео је он.
Објаснио је да су то резултати који се деле са грађанима, пре свега због оптимизма, који их подстиче да троше новац.
„Од изузетног је значаја да се новац у трговини обрће, да трговина расте, да се наставља производња. Важно је да да се расположиви доходак, новац који грађани имају, не смањује. У неким развијенијим економијама то је управо била последица вируса корона. Наиме, људи су почели више да штеде, да мање троше и то је успорило привредну активност“, рекао је министар финансија.
Оценио је да је други разлог сам новац, и подсетио да је 2020. године, упркос пандемији, Србија имала већу наплату ПДВ-а за скоро 30 одсто у односу на 2019. годину.
„Људи су више трошили, имали смо више привредних активности. Мере прошле године биле су усмерене ка томе да сачувамо радна места, да нам се не затварају фабрике, производни погони... Ми смо у томе успели. Многе развијеније земље нису имале пакете помоћи попут Србије. Али, ми смо захваљујући тешким мерама фискалне консолидације које је покренуо председник Александар Вучић, док је био председник Владе 2014. године, успели да кризу дочекамо спремно“, објаснио је Мали и додао да се никада у прошлости није догодило да држава стане иза грађана и привреде као сада.
Министар се осврнуо и на стање јавног дуга и нагласио да је у овом тренутку удео у БДП-у 56,2 одсто, што је далеко испод прописаних 60 процената, колико је предвиђено Мастришким споразумом.
Мали је подсетио да је и поред никада веће кризе, 2021. година започета за увећаном минималном зарадом за 6,6 одсто, увећаним пензијама за 5,9 процената и већим зарадама у јавном сектору за 5 процената.
„Сетите се јануара – харала је корона, а ми смо упркос томе донели одлуку да спроведемо мере које повећавају животни стандард грађана. То је економски важно, а и циљ државе је да се животни стандард грађана из месеца у месец повећава. То је опредељење државе, и сваки пут када постоји простор у буџету или у пројекцији наше економије, да можемо да повећавамо плате и пензије, ми ћемо то урадити“, рекао је министар.
Говорећи о повећању минималне цене рада, министар је подсетио да је 2012. године она била око 15.700 динара, а да је ове године прешла 32.000 динара.
„Дупло и више него дупло је минимална цена рада повећана у односу на 2012. годину. Разговарао сам са председником Вучићем и председницом Владе, па ћемо видети да ове године по први пут минимална цена рада оде изнад 35.000 динара. Ако погледате економске услове и стопе раста које очекујемо од преко 6 одсто, постоје услови да минимална зарада буде изнад 35.000 динара, што је повећање од 9+ одсто“, рекао је Мали и додао да се на тај начин подиже просечна зарада у Србији, као и да се очекује да реализацијом плана „Србија 2025“ она буде око 900 евра.
Напоменуо је да су у току разговори синдиката и послодаваца, као и да ће се у разговоре око минималне цене рада укључити и Влада Републике Србије са овим предлогом.
„Ово је велико повећање минималне цене рада, велика вест за све запослене, али с друге стране велики трошак за послодавце. Ми смо протекле три године из године у годину смањивали порезе и доприносе на зараду, чинећи запошљавање повољнијим. То ћемо наставити. Размишља се о неколико опција, да ли повећати неопорезиви део дохотка, или смањити или укинути неке делове који се односе на порезе и доприносе“, навео је Мали.
Напоменуо је да Србија данас побеђује у ономе у чему никада није побеђивала, а то је економија.
„Свака част нашим спортистима, али сада смо шампиони и када је економија у питању. Ипак, ту смо да подржимо наш спорт, посебно учеснике Олимпијских игара. Председник Вучић је желео да их додатно мотивише, па смо увећали фонд за освојене медаље. Предвиђено је 70.000 евра за злато, а било је 45.000 евра. Првим освајачима медаље новац је већ уплаћен, док се раније на награде чекало годину, две дана“, рекао је Мали.
Додао је да се упркос пандемији издваја доста новца за подршку спорту.
„Завршава се мултифункционална дворана на Кошутњаку, у овом тренутку се граде три градска стадиона, а градиће се још седам. И са те стране показујемо да стојимо иза наших спортиста. Велики су успеси наших спортиста, а и држава у дан и у динар исплаћује своје обавезе. То довољно говори о снази Србије“, рекао је Мали.
Одговарајући на питање о планираним издвајањима за новорођену децу од 5.000 евра, које је најавио председник Вучић, Мали је рекао да је то неопходност и приоритет државе.
„У септембру ћемо изаћи са пакетом, који није везан само за прву бебу, већ обухвата смањење одређених административних препрека, као и отварање могућности за вештачку оплодњу што већем броју жена, планира се повећање одређених накнада. Имамо конкретне мере у плану да подржимо политику која се односи на већи број деце, али важна је и стабилна економија. Када као родитељ имате сигурност, односно стабилан посао, када видите да се граде ауто-путеви, школе, вртићи, здравствени центри, то вам даје сигурност да донесете одлуку о потомству“, навео је он.
Министар се осврнуо и на „Отворени Балкан“, који омогућава бржи проток робе, услуга, радне снаге.
„То је оно што подстиче раст у региону. Подсетићу да је Србија прошле године привукла 2,9 милијарди евра страних директни инвестиција, а Црна Гора, Северна Македонија, БиХ, Албанија заједно 1,7 милијарди. Када погледате стопе раста, јасно је да је Србија доминантна економија на Западном Балкану. Када је ЦЕФТА у питању, односно трговина у региону, за првих пет месеци ми имамо суфицит од 954 милиона евра. Ми више извозимо него што увозимо. Што је веће тржиште, односно без ограничења, то доминантна економија попут наше има највише користи. Али и други ће имати интерес. Као велико тржиште, без ограничења ви сте интересантнији јер се атрактивност инвестиција повећава, него када сте сами и изоловани“, закључио је он.
