Читај ми

Мали: Много изазова пред нама, али заштитићемо грађане и обезбедити да привреда нормално функционише

1/4

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је много изазова пред Србијом, али да ће се Влада потрудити да заштити грађане Србије и обезбеди све неопходне услове како би привреда могла несметано да функционише.

„Даћемо све од себе да заштитимо грађане Србије и привреду и да јој обезбедимо све што је потребно како би нормално функционисала“, поручио је Мали са конференције „Колико је српска привреда отпорна на глобалне кризе и изазове“, која је данас одржана у Привредној комори Србије.

На скупу су се присутнима обратили и амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији Томас Шиб и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Министар је додао да ће сигурна снабдевеност енергентима привреде и грађана бити приоритет у наредном периоду. Како је објаснио, цена енергије уграђује се у цену производа, те од тога директно зависи кретање инфлације и даље њен утицај на животни стандард грађана.

„Велики су изазови и то не могу да порекнем. Велике су потешкоће у Европи да се у наредних шест до девет месеци обезбеди сигурно снабдевање гасом, електричном енергијом и нафтом. Цела економија зависи од тих цена, то су инпути који одређују трошкове пословања, а ако се на то дода и растућа инфлација и потреба да расту плате грађана, како се не би угрозио стандард, привреда се суочава са великим проблемима. Расту цене инпута, са друге стране ту је притисак на пораст плата, а немате могућност да повећате плате и тако долазите до стагфлације и питања шта даље. То су велики изазови пред креаторима фискалне и монетарне политике“, објаснио је Мали.

Како је истакао, у монетарној сфери, очекује се да полако расту каматне стопе, а то поскупљује капитал и успорава економије, а са друге стране, на тај начин се борите са растућом инфлацијом. Са друге стране, ту је и питање фискалне политике, где се преиспитује да ли су и даље потребни фискални стимуланси, јер они, такође, доводе до пораста инфлације, а са друге стране без субвенционисања привреде и грађана кроз контролисане цене, имате опасност од масовног отпуштања.

Министар је навео да тренутно макро индикатори показују да Србија има раст привредних активности у земљи, што је охрабрујуће. Мали је остао код пројекција да ће Србија ове године имати дефицит од три одсто БДП-а и саопштио да је висина јавног дуга 52,1 одсто БДП-а, што је далеко испод критеријума које прописује Мастрихт.

„Незапосленост је између 10 и 11 одсто, на претркизном нивоу из 2019. године, што значи да смо сачували производне капацитете. Када је стање јавних финансија у питању, дефицит ће бити до три одсто ове године, а много боље нам иде наплата ПДВ-а, него што смо очекивали. У првом кварталу ове године, имали смо стопу раста од 4,3 одсто. Очекујемо у другом кварталу раст негде око 3,7 одсто. Далеко смо од рецесије и даље имамо раст производних и привредних активности у нашој земљи“, навео је Мали.

Министар се осврнуо на сарадњу са Немачком, истакавши да је она тренутно први трговински партнер Републике Србије, према обиму робне размене.

„Немачка је пре осам година била четврти спољно-трговински партнер, а данас је први. Ми ћемо ове године, како стоје ствари, имати размену од преко 7,5 милијарди евра. Само у прва три месеца размена је 26,9 одсто већа него у истом периоду прошле године. Немачка је и наш трећи највећи страни инвеститор“, подвукао је Мали.

Према његовим речима, реч је о огромној подршци Немачке, која са наше стране намеће одговорност да пословни амбијент учинимо још атрактивнијим за нова улагања и изазове који нас очекују.

Он је нагласио и да Србија чврсто стоји на европском путу, а да је најважнији спољно-политички циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ. Мали је Немачкој и амбасадору Шибу захвалио на досадашњој подршци на путу ка европским интеграцијама.

Министар финансија је подсетио да се већ 2020. године, када је кренула пандемија, видело да околности у свету више никада неће бити исте. Влада је са својим мерама реаговала брзо и одговорно. Три пакета укупне вредности 8,8 милијарди евра, што је око 18,2 одсто БДП-а, помогли су да се избегну отпуштања и затварање погона, а Србија је 2020. и 2021. године успела да оствари једну од највећих стопа БДП-а.

Мали је навео да су без обзира што за сада наша привреда добро функционише, огромни изазови са којима се сусреће српска економија.

„Наша економија зависи од тога шта се дешава у Европској унији. Криза у Украјини и даљи наставак пандемије, велики проблеми у ланцима снабдевања, висока инфлација, енергетска криза, све су то фактори који доводе цео свет у опасност од рецесије и воде у стагфлацију. Стагфлација доводи до високе инфлације и пада запослености. То је све са чиме се суочавамо и ми“, навео је Мали.

Он је подсетио да је наша Влада у овом тренутку предузела низ мера да заштити интерес привреде. Имамо контролисану цену горива, непромењену цену струје као и сигурно снабдевање, можда и најнижу цену гаса у Европи, а ограничили смо и цене основних животних намирница.

Наставља се, такође, са директним новчаном подршком грађанима. До сада смо имали директну исплату 10.000 динара запосленима у здравству и просвети, 100 евра младима између 16. и 29. година и 20.000 динара исплату пензионерима.

„Сада је у току пријављивање за 100 евра за младе. И тиме показујемо не само стабилност наших финансија и снагу, већ и бригу према онима којима је подршка најпотребнија како би очували животни стандард у што већој мери“, казао је Мали.

Министар је најавио да ће на сутрашњој седници, Влада усвојити нову меру која се односи на предузећа која послују са Украјином, Белорусијом и Русијом.

„Та мера се односи на 1.400 предузећа, а реч је о онима који послују са Украјином, Белорусијом и Русијом. Мера се односи на рефинансирање кредита из прве гарантне шеме, кредитима из друге гарантне шеме. На овај начин им се омогућава дужи период отплате, до пет година, са грејс периодом до две године, како би пребродили кризу“, казао је Мали и додао да ће ова мера „ма колико се чинила малом, помоћи предузећима која су погођена сукобом у Украјини“.

Он је поручио на крају да је Влада Србије у потпуности опредељена за наставак реформи у нашој земљи.

„Процес е-фискализације који смо спровели од 1. маја даје сјајне резултате. Првог маја је кренуо систем е- фактура за 10.500 корисника јавних средстава. Ко год жели да ради са државом мора да примени систем е-фактура. До краја године очекујемо укључење у тај систем приватног сектора који је у систему ПДВ-а, а то ће много допринети транспарентности наше економије“, навео је Мали додајући и да реформа Пореске управе иде по плану.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да су присутна три лоша сигнала - велики глобални скок инфлације, висока каматна стопа и цена бакра која је тренутни нижа 10 посто. Енергенти више никада неће бити јефтини као пре кризе.

„Аналитичари предвиђају да ће током рата доћи до једног рата енергената - испоруке гаса ка Западној Европи, што ће довести до великих проблема“, истакао је Чадеж.

Он је подсетио да је привреда Србије веома везана за немачку привреду.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб казао је да је несумњиво да ће рат у Украјини имати велике последице на светску економију.

„Пре рата украјински ИТ сектор је био један од најбрже растућих. Сада стручњаци из ове области нису у могућности да раде“, навео је Шиб.

Амбасадор Шиб указао је на то да се рат у Украјини одражава на просечни раст инфлације и истакао да ће приватни сектор из Немачке наставити да улаже у дугорочне пројекте у Србији.

Сличне теме

Објављена публикација „Компетенције интерних ревизора у јавном сектору“

Објављена публикација „Компетенције интерних ревизора у јавном сектору“

Мали: Више од 121.000 грађана се пријавило за ваучере за одмор у Србији

Мали: Више од 121.000 грађана се пријавило за ваучере за одмор у Србији

Пружаоци рачуноводствених услуга имају још шест месеци да ускладе пословање са Законом о рачуноводству

Пружаоци рачуноводствених услуга имају још шест месеци да ускладе пословање са Законом о рачуноводству