Мали: Минимална зарада од октобра прелази 500 евра

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је на седници Социјално економског савета (СЕС) донета одлука о ванредном повећању минималне зараде од 1. октобра ове године за 9,4 одсто, односно са 53.592 динара на 58.630 динара, што је изражено у еврима повећање са 450 на 500 евра. 

Мали је на конференцији за новинаре одржаној након седнице СЕС, истакао да је ово друга година заредом у којој су све стране у дијалогу постигле сагласност око повећања минималне зараде, што је значајан успех.

Он се захвалио Унији послодаваца Србије и синдикатима што су подржали иницијативу Владе о ванредном повећању минималне зараде, а чиме је испуњено обећање које је дао председник Србије Александар Вучић.

Мали је нагласио да ће у овој години минимална зарада бити повећана чак два пута - прво повећање је ступило на снагу 1. јануара, када је минимална зарада повећана за 13,7 одсто, док ће друго бити од октобра и износити 9,4 одсто.

Министар је прецизирао да се цена радног сата повећава са 308 на 337 динара, а оно што је важно нагласити јесте и да је отворена тема редовног повећања минималне зараде од 1. јануара 2026. године за 10,1 одсто. О томе ће се, како је рекао, разговарати крајем августа и почетком септембра током редовних консултација на СЕС-у. 

„Ми смо у јануару ове године имали редовно повећање минималне зараде од 13,7 одсто, сада смо договорили ванредно повећање од 9,4 одсто, а ако се договоримо и спроведемо редовно повећање од 1. јанаура 2026. године од 10,1 одсто на 550 евра, то је кумулативно повећање минималне зараде од 37 одсто за само 12 месеци“, рекао је министар. 

Како је истакао, то се никада у историји Србије није десило и то показује бригу о запосленима, што је политика од које се неће одустати. 

Он је говорио и о повећању неопорезивог дела дохотка са 28.423 динара на 34.221 динара, чиме држава излази у сусрет послодавцима како би растеретила њихово пословање. 

„Тиме се укупно оптерећење зарада смањује на 59,7 одсто, док оптерећење на минималну зараду остаје 55,6 одсто“, рекао је Мали, и додао да је то веома важно јер је циљ да се настави отварање фабрика и даље запошљавање грађана. 

Како је рекао, ако се испоштује планирана динамика и минимална зарада од 1. јануара 2026. године достигне износ од 550 евра то нас доводи до циља који је дефинисан програмом „Србија 2027“.

„А то је да ћемо до краја 2027. и почетком 2028. имати минималну зараду од 650 евра. То је била мисаона именица и нико није веровао да ћемо до те цифре доћи имајући у виду да је минимална зарада 2010. године била око 15.700 динара. Данас је она 457 евра, од 1. октобра биће 500 евра“, рекао је Мали, и додао то показује колико се Србија променила.

Министар је подсетио и да повећање минималне зараде утиче на повећање просечне зараде, која је у априлу износила 932 евра, а до краја године ће достићи хиљаду евра. 

„Ми смо рекли да ћемо до краја 2025. године имати просечну зараду од хиљаду евра и видећете да ћемо испунити и то обећање. Циљ нам је да до краја 2027. просечна зарада буде 1.400 евра. То је велика промена у величини наше економије, висини плата, броју запослених, у перспективи која је пред нама и нашом децом“, изјавио је Мали.

Рекао је и да има разлога да, као министар финансија, буде задовољан што као земља са инвестиционим кредитним рејтингом доносимо одлуке које чувају макроекономску стабилност и обезбеђују убрзане стопе раста.

Министар је навео и да је током разговора на састанцима стигло доста предлога од послодаваца о даљем унапређењу пословног амбијента, о чему ће бити бише детаља до 15. септембра, до када ће трајати још један круг преговора о расту минималне зараде.

Изразио је задовољство што је рад свих страна на СЕС-у био конструктиван, и додао да је заједнички и тимски рад довео до „велике вести за запослене у читавој Србији“. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да је ова одлука донета на основу детаљне анализе потреба радника, потрошачке корпе, као и опредељења Владе Србије да унапређује животни стандард и социјалну сигурност свих грађана. 

„Пре 12 година, број запослених који су примали минималну зараду био је шест пута већи него данас. Сада их је око 90.000, а наш циљ је да побољшамо њихов животни стандард и услове рада, пратећи трендове на тржишту“, додала је Ђурђевић Стаменковски.

Она је посебно истакла да је одлука резултат конструктивног социјалног дијалога између Владе, синдиката и послодаваца, те да представља доказ да се кроз партнерство и отворену комуникацију могу донети важне мере у корист радника.

Министарка је указала и на охрабрујући податак да је незапосленост у Србији достигла рекордно ниских 9,1 одсто, што, како је навела, указује на позитивне економске трендове.

„Ово повећање минималца је само први корак, а на наредним седницама СЕС-а ћемо разматрати повећања за наредну годину. Ово је политика усмерена ка људима, социјалној правди и равноправности“, поручила је министарка и захвалила члановима СЕС-а на конструктивној сарадњи.

Председник Самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић истакао је да је синдикат постигао сагласност са социјалним партнерима о ванредном усклађивању минималне цене рада од октобра.

Он је најавио да синдикат очекује нови круг преговора о редовном усклађивању минималне зараде, и додао да ће синдикат у августу инсистирати да проценат раста минималне зараде прати и раст осталих плата у Србији.

Зоран Илић из УГС „Независност“ је оценио да је свако ванредно повећање минималне зараде које долази од Владе позитиван корак, и додао да синдикат с нестрпљењем очекује нови круг преговора у августу.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић изразио је задовољство што је одлука о ванредном повећању минималне цене рада донета консензусом, нагласивши значај социјалног дијалога у том процесу.

„Највеће задовољство са данашњег састанка јесте што смо поново, снагом дијалога, успели да будемо сложни и да консензусом донесемо овако важну одлуку. Она није лака – ни за Владу, која је такође послодавац, нити за саму привреду“, изјавио је Ненезић.

Он је додао да су се послодавци сложили са повећањем из више разлога, а као најважнији је истакао јачање пословног амбијента у последњих неколико година. 

„Влада Србије је поставила мини рекорд када је реч о оснаживању послодаваца и привреде. У последњих седам година бележимо константан раст броја привредних субјеката, константан раст добити, запослености, минималне цене рада и просечне зараде. То је показатељ да држава ради у корист привреде, а када се подржава привреда, то се директно одражава и на добробит грађана“, закључио је Ненезић.