Агенција S&P Global Ratings потврдила кредитни рејтинг Републике Србије на нивоу од „ББ+/ Б“, уз стабилне изгледе
Рејтинг агенција S&P потврдила je оцену кредитног рејтинга Републике Србије на нивоу ББ+, уз ревизију изгледа са позитивног на стабилан изглед.
Као последица сукоба у Украјини, очекивања су да ће доћи до успоравања привредног раста и додатних инфлаторних притисака како у Европи, као кључном извозном партнеру Србије, тако и у региону. Од почетка сукоба агенција је ревидирала прогнозу раста еврозоне за 2022. годину на 2,7% са 4,4% и годишњу пројекцију инфлације до 6,4%, са 2,0%. Упркос ограниченим директним трговинским и финансијским везама са Русијом и Украјином, привреда Србије ће неизбежно бити изложена утицају кризе на Европу. Као резултат тога, очекује се да ће раст БДП-а Србије бити 3% у 2022. години.
Средњорочни изгледи Србије остају прилично резистентни, с обзиром на снажан извоз и модел раста који се заснива на страним директним инвестицијама (СДИ), као и услед постигнуте макрофискалне и финансијске стабилности. Упркос изазовима насталим услед глобалне пандемије, у протекле две године, агенција је истакла да је Србија у 2022. годину ушла са значајним резултатима. Стварна производња је премашила ниво пре пандемије за преко 6%, замах раста крајем 2021. и почетком 2022. године је био снажан, јавни дуг је опадао, док су девизне резерве Народне банке Србије (НБС) и ликвидност били на историјски високом нивоу.
Узимајући у обзир значајну неизвесност у погледу трајања и интензитета сукоба у Украјини, као и негативне последице сукоба за регион, агенција очекује да ће након снажног опоравка у 2021. години, доћи до успоравања раста на 3% у 2022. години, а након тога се вратити на виши ниво услед релативно снажне експанзије извоза и инвестиција. Раст БДП-а остао је отпоран на утицај кризе у првом кварталу 2022. године и износио је 4,4%, a агенција предвиђа да ће раст износити 3% у 2022. години, док је у 2021. години износио 7,4%. До тога ће доћи пре свега због ниже спољне тражње везане за нижи раст у Европи, као и слабије домаће потражње која проистиче из неизвесности и растуће инфлације која оптерећује приватну потрошњу. Од 2023. године, очекује се да ће се раст вратити на ниво од 3,5%-4,0% због високог нивоа инвестиција и опоравка екстерне тражње. Стога агенција остаје при процени раста у средњорочном периоду од око 4% или мало изнад тог нивоа. Значајно је што су бруто инвестиције у фиксни капитал достигле 22,5% БДП-а у 2021. години, при чему је највише инвестирано у разменљиве секторе, укључујући производњу и неке делове услужног сектора.
У поређењу са неким другим привредама у региону, трговинска изложеност Србије Русији и Украјини је ограничена, што ће делимично помоћи у ублажавању директног преливања последица сукоба. Године 2021. извоз Србије у ове земље заједно износио је 1,9%, а увоз 3,3% БДП-а.
Очекује се наставак реформи уговорених на основу Инструмента за координацију политика, односно PCI аранжманом са Међународним монетарним фондом (ММФ) који је закључен прошле године, а којим је предвиђено јачање пореске администрације, управљање фискалним ризицима, смањивање сиве економије и развој тржишта капитала.
После 2022. године, очекивања су да ће се Влада определити за конзервативно фискално управљање и циљани буџетски дефицит од 1,5%-2,0% БДП-а. Имајући у виду пројектоване фискалне изгледе, Агенција наводи да ће доћи до смањивања укупног јавног дуга са око 54,8% БДП-а у 2022. години, на око 53% БДП-а до 2025. године.
Слично као у другим привредама, укупна инфлација у Србији је порасла и достигла 9,6% у априлу месецу, углавном због пораста цена хране и енергената. НБС је одговорила повећањем референтне каматне стопе. Истовремено, Влада је недавно ограничила цене на основне намирнице и гориво како би обуздала инфлацију. Инфлација би требало у извесној мери да спласне у другој половини године. У средњем року, очекује се да се инфлација врати на циљани ниво НБС од 3% ± 1,5%.
Српски банкарски сектор је добро капитализован, профитабилан и ликвидан. Коефицијент адекватности капитала система износио је солидних 20% у марту 2022. године, НПЛ-ови су достигли историјски минимум од 3,4% бруто кредита, док су 2015. године били на нивоу од чак 22%.
