Agencija S&P Global Ratings potvrdila kreditni rejting Republike Srbije na nivou od „BB+/ B“, uz stabilne izglede

Rejting agencija S&P potvrdila je ocenu kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou BB+, uz reviziju izgleda sa pozitivnog na stabilan izgled.

Kao posledica sukoba u Ukrajini, očekivanja su da će doći do usporavanja privrednog rasta i dodatnih inflatornih pritisaka kako u Evropi, kao ključnom izvoznom partneru Srbije, tako i u regionu. Od početka sukoba agencija je revidirala prognozu rasta evrozone za 2022. godinu na 2,7% sa 4,4% i godišnju projekciju inflacije do 6,4%, sa 2,0%. Uprkos ograničenim direktnim trgovinskim i finansijskim vezama sa Rusijom i Ukrajinom, privreda Srbije će neizbežno biti izložena uticaju krize na Evropu. Kao rezultat toga, očekuje se da će rast BDP-a Srbije biti 3% u 2022. godini. 

Srednjoročni izgledi Srbije ostaju prilično rezistentni, s obzirom na snažan izvoz i model rasta koji se zasniva na stranim direktnim investicijama (SDI), kao i usled postignute makrofiskalne i finansijske stabilnosti. Uprkos izazovima nastalim usled globalne pandemije, u protekle dve godine, agencija je istakla da je Srbija u 2022. godinu ušla sa značajnim rezultatima. Stvarna proizvodnja je premašila nivo pre pandemije za preko 6%, zamah rasta krajem 2021. i početkom 2022. godine je bio snažan, javni dug je opadao, dok su devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) i likvidnost bili na istorijski visokom nivou.

Uzimajući u obzir značajnu neizvesnost u pogledu trajanja i intenziteta sukoba u Ukrajini, kao i negativne posledice sukoba za region, agencija očekuje da će nakon snažnog oporavka u 2021. godini, doći do usporavanja rasta na 3% u 2022. godini, a nakon toga se vratiti na viši nivo usled relativno snažne ekspanzije izvoza i investicija. Rast BDP-a ostao je otporan na uticaj krize u prvom kvartalu 2022. godine i iznosio je 4,4%, a agencija predviđa da će rast iznositi 3% u 2022. godini, dok je u 2021. godini iznosio 7,4%. Do toga će doći pre svega zbog niže spoljne tražnje vezane za niži rast u Evropi, kao i slabije domaće potražnje koja proističe iz neizvesnosti i rastuće inflacije koja opterećuje privatnu potrošnju. Od 2023. godine, očekuje se da će se rast vratiti na nivo od 3,5%-4,0% zbog visokog nivoa investicija i oporavka eksterne tražnje. Stoga agencija ostaje pri proceni rasta u srednjoročnom periodu od oko 4% ili malo iznad tog nivoa. Značajno je što su bruto investicije u fiksni kapital dostigle 22,5% BDP-a u 2021. godini, pri čemu je najviše investirano u razmenljive sektore, uključujući proizvodnju i neke delove uslužnog sektora.

U poređenju sa nekim drugim privredama u regionu, trgovinska izloženost Srbije Rusiji i Ukrajini je ograničena, što će delimično pomoći u ublažavanju direktnog prelivanja posledica sukoba. Godine 2021. izvoz Srbije u ove zemlje zajedno iznosio je 1,9%, a uvoz 3,3% BDP-a.

Očekuje se nastavak reformi ugovorenih na osnovu Instrumenta za koordinaciju politika, odnosno PCI aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji je zaključen prošle godine, a kojim je predviđeno jačanje poreske administracije, upravljanje fiskalnim rizicima, smanjivanje sive ekonomije i razvoj tržišta kapitala. 

Posle 2022. godine, očekivanja su da će se Vlada opredeliti za konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budzetski deficit od 1,5%-2,0% BDP-a. Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, Agencija navodi da će doći do smanjivanja ukupnog javnog duga sa oko 54,8% BDP-a u 2022. godini, na oko 53% BDP-a do 2025. godine.

Slično kao u drugim privredama, ukupna inflacija u Srbiji je porasla i dostigla 9,6% u aprilu mesecu, uglavnom zbog porasta cena hrane i energenata. NBS je odgovorila povećanjem referentne kamatne stope. Istovremeno, Vlada je nedavno ograničila cene na osnovne namirnice i gorivo kako bi obuzdala inflaciju. Inflacija bi trebalo u izvesnoj meri da splasne u drugoj polovini godine. U srednjem roku, očekuje se da se inflacija vrati na ciljani nivo NBS od 3% ± 1,5%.

Srpski bankarski sektor je dobro kapitalizovan, profitabilan i likvidan. Koeficijent adekvatnosti kapitala sistema iznosio je solidnih 20% u martu 2022. godine, NPL-ovi su dostigli istorijski minimum od 3,4% bruto kredita, dok su 2015. godine bili na nivou od čak 22%.