Опасност од раста јавног дуга
Зоран Ћировић, помоћник министра финансија, изјавио је да би у наредном периоду јавни дуг могао значајно да порасте, па би у складу с тим Влада морала да нађе друге моделе финансирања пројеката у јавним предузећима.
Зоран Ћировић, помоћник министра финансија, изјавио је да би у наредном периоду јавни дуг могао значајно да порасте, па би у складу с тим Влада морала да нађе друге моделе финансирања пројеката у јавним предузећима.
Он је на конференцији о реструктурирању јавних предузећа и јавних комуналних предузећа, у организацији Ekonom:east Media Group, рекао да се стално говори о јавном дугу на нивоу 32 одсто бруто домаћег производа, али да су реални показатељи далеко већи.
„Када будемо повукли 384 милиона од Европске инвестиционе банке за Коридор 10, 150 милиона евра од Европске банке за исту намену, 275,2 милиона евра од Светске банке за исту намену и кад будено уговорили, потпсиали и повукли нових 350 милоона евра од Европске инвестиционе банке за други крак Коридора 10, бојим се да та слика више неће бити иста“, рекао је Ћировић, наводећи да је реч само о средствима за које су већ потписани уговори.
Он је додао да је модел финансирања јавних предузећа који се сада примењује у Србији прилично једноставан и да се своди на повлачење зајмова преко међународних финансијских институција и билатералних кредитних уговора, што користе земље с најнижим степеном развоја, које се доминантно ослањају на међународне финансијске институције, а не на тршиште капитала.
Он је навео да се јавна предузећа могу задуживати код страних комерцијалних банака, али да је мало тих предузећа способно за тај начин задуживања јер немају кредитни рејтинг.
Као другу могућност за задуживање он је навео домаће пословне банке, али је изјавио да би то био изузетно скуп извор финансирања и да није сигуран како јавна предузећа такве трошкове могу да укалкулишу у своје пословање.
Као трећи модел финансирања он је навео корпоративне обвезнице, што су многе земље окружења урадиле одавно. „Ми нажалост нисмо решили имовинска питања јавних предузећа, нисмо рејтинговали јавна предузећа, па она не могу да користе тај вид финансирања за финансирање својих капиталних пројеката“, рекао је Ћировић.
Он је поставио питање да ли би држава и у наредном периоду јавним предузећима требало да бесплатно издаје гаранције. „Ако држава иде на тај модел финасирања, гаранције које издаје треба да наплати, додуше по далеко нишим ценама од тржишних“, рекао је он.