Министарство финансија одржало је конференцију за новинаре поводом годину дана рада Министарства
Министарка финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић оценила је да је то министарство у претходних годину дана рада урадило неколико важних ствари које су спречиле финансијски колапс државе. Она је указала да је урађено пуно тога, пре свега на плану смањења јавне потрошње, обезбеђења финансирања Коридора 10 и регулисања заосталих дугова. „Да није било радикалног смањења потрошње, расходи буџета Србије били би већи од 795, уместо садашњих 719 милијарди динара“, указала је министарка Драгутиновић.
Министарка финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић оценила је да је то министарство у претходних годину дана рада урадило неколико важних ствари које су спречиле финансијски колапс државе. Она је указала да је урађено пуно тога, пре свега на плану смањења јавне потрошње, обезбеђења финансирања Коридора 10 и регулисања заосталих дугова. „Да није било радикалног смањења потрошње, расходи буџета Србије били би већи од 795, уместо садашњих 719 милијарди динара“, указала је министарка Драгутиновић.
Она је у резултате рада Министарства убројала и обезбеђење стабилности јавних финансија које се испољава кроз уредно измирење обавеза државе, добру координацију са Народном банком Србије, развој финансијског тржишта, добро управљање јавним дугом и рад на реформи јавних финансија.
Драгутиновић је прецизирала да је то Министарство успело да регулише проблем дугова према Јавном предузећу „Путеви Србије“ који су износили приближно 235 милиона евра, што ће значајно унапредити ликвидност привреде.
Такође, развијено је финансијско тржиште емитовањем и продајом државних записа, чиме је прикупљено више од 60 милијарди динара у току ове године за финансирање буџетског дефицита, указала је она.
Према њеним речима, основни разлози за пад прихода су смањени увоз и потрошња, што је за резултат имало смањење прихода од ПДВ-а и царина, који су до сада у највећем делу пунили буџетску касу.
Драгутиновић је оценила да је ово била тешка година за привреду Србије, као и за финансијски и јавни сектор, и додала да је више пута била у дилеми када је реч о вођењу фискалне политике.
Она је подсетила на то да није била једина која је креирала фискалну политику, већ да је у име Министарства давала предлоге, при чему је Влада Србије била та која је на крају одлучивала о мерама које се спроводе на нивоу државе.
Такође, Драгутиновић је поручила да ће у наредном периоду проблеми бити решавани систематски, и најавила доношење нових закона, али и завођење реда у пореској дисциплини кроз увођење новог система контроле пореских обвезника.
Драгутиновић је потврдила да ће бити размотрена могућност да ММФ-у буде предложено да један део новца у износу од три милијарде евра, колико је та финансијска институција одобрила Србији, буде усмерен у попуњавање буџетског дефицита.
Она је објаснила да је Србија до сада повукла 800 милиона евра, док је за повлачење остало још 2,2 милијарде евра, и додала да је до сада било договорено да сва средства из овог стенд-бај аранжмана иду у девизне резерве за одбрану стабилног курса динара.
Иако је новац за финансирање буџета за ову и наредну годину обезбеђен, Драгутиновић је навела да су мотиви наше земље да ММФ-у упути такав захтев, пре свега, специфичне околности и економска криза у свету, као и неопходност да се има потребна буџетска резерва.
Драгутиновић је поновила да, и поред тога то су значајно смањени јавна потрошња и расходи, пуњење буџета не иде онако како је планирано, и додала да се прошле године у просеку у буџет месечно сливало 66 милијарди динара, док од почетка ове године није било месеца када су приходи премашили 60 милијарди динара.
Она је објаснила да би било економски најоправданије да Влада предложи ММФ-у одређено повећање фискалног дефицита са три на 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), али да се истовремено усвоје кредибилне мере којима ће бити обезбеђено брзо смањење дефицита.
Она је истакла да је циљ Министарства финансија у наредном периоду да се обезбеди фискално прилагођавање од 1,5 одсто БДП-а, и прецизирала да за то постоји више мера – од повећања ПДВ-а, отпуштања вишка запослених у државној администрацији, доношења новог закона о порезу на доходак грађана, али и спровођења реформи у здравству, образовању и другим областима.
Према њеним речима, само повећање ПДВ-а за један одсто обезбедило би месечне приходе држави у износу од 30 милијарди динара, док би отпуштање 50.000 људи у администрацији довело до уштеда које би износиле један одсто БДП-а.
Када је реч о отпуштању вишка запослених у државној управи, Драгутиновић је навела да треба водити рачуна о томе шта су европски стандарди и да они подразумевају шест државних службеника на сто становника.