Усвојен ребаланс буџета Републике Србије за 2026. годину
Ребаланс буџета Републике Србије за 2026. годину усвојен је данас у Скупштини Србије, као и сет пратећих закона, међу којима је и закон који се односи на исплату једнократне финансијске подршке грађанима.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали који је претходне седмице у парламенту образлагао измене најважнијег финансијског закона, оценио је да се Србија успешно изборила са свим изазовима у претходним годинама, па и у овој.
„То значи да смо спремни за све што долази, много снажнији и финансијски способнији да заштитимо преливање криза на животни стандард грађана и квалитет њиховог живота. Зато ребалансом показујемо, пре свега, бригу о људима јер новац од већих прихода од раније пројектованих усмеравамо ка грађанима кроз пакет помоћи укупне вредности 980,6 милиона евра”, поручио је Мали.
Он је објаснио и да је усвајањем Закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду омогућено да већ 14. септембра пензионерима у Србији буде исплаћена новчана подршка која ће, у зависности од висине њихове пензије, износити 35.000, 27.500 или 20.000 динара.
Финансијска подршка односи се и на кориснике дечјег додатка, носиоце права на новчану социјалну помоћ и кориснике борачког додатка којима ће бити исплаћено по 25.000 динара, као и на борце који нису корисници борачког додатка у износу од 10.000 динара.
Истовремено, закон омогућава и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара за све пунолетне грађане Србије којима ће она бити исплаћена од 22. до 25. септембра, у зависности од тога да ли су већ носиоци права у складу са Законом о праву на бесплатне акције па су евидентирани у Акционарском фонду, или ће се накнадно пријављивати за ову помоћ на порталу Управе за трезор.
Закон о изменама и допунама Закона о буџету за 2026. предвиђа укупне приходе и примања од 2.527,2 милијарди динара, што је увећање од 112,4 милијарде динара у односу на првобитне пројекције. Расходи и издаци планирани су у износу од 2.923,15 милијарди динара.
Када је реч о приходима, порески приходи планирани су у износу од 2.108,3 милијарде динара, док су непорески приходи планирани у износу од 382,9 милијарди динара. У структури укупних прихода порески приходи учествују са 83,4%, непорески приходи са 15,2%, а донације са 1,4%.
Ребаланс буџета предвиђа да се додатно расположива средства усмере на приоритетне области, пре свега на капиталне инвестиције, здравство, просвету, пољопривреду, социјалну заштиту, као и на већ поменут пакет подршке грађанима.
Ребалансом буџета су, између осталог, планирана додатна средства за Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у износу од 25 милијарди динара, док је за Министарство одбране и Војску Србије опредељено рекордних 315,9 милијарди динара, што је 2,8% БДП.
Наставља се и са политиком рекордних издвајања за здравство, која су повећана за 28,3 милијарде динара, док је за пољопривреду опредељено 154,1 милијарди динара, што је чак 7,3% укупног буџета.
Макроекономски показатељи који су били основ за ребаланс остају позитивни. Пројекција раста БДП-а за 2026. годину повећана је са 3,0 на 3,3%. У првом кварталу привредни раст износио је 3,2%, у другом 3,6%, што је у првој половини године донело раст од 3,4%. Истовремено, јавни дуг је на крају 2026. године пројектован на 43,8% на централном нивоу власти.
Капиталне инвестиције остају један од главних покретача раста. На нивоу сектора државе за капитална улагања опредељено је 779,9 милијарди динара, односно 7% БДП-а, што је за око 42,5 милијарди динара више него што је било предвиђено првобитним буџетом.
Средства су усмерена на најважније инфраструктурне и развојне пројекте у земљи, међу којима су Експо 2027, Национални стадион, београдски метро, Фрушкогорски коридор, Моравски коридор, Дунавски коридор, аутопут Београд-Сарајево, аутопут Београд–Зрењанин–Нови Сад, северна обилазница око Крагујевца, мост код Бачке Паланке, као и бројни железнички пројекти.
Укупно посматрано, ребаланс буџета за 2026. годину заснива се на већим приходима од планираних и усмерен је на подршку економском расту, повећање инвестиција и финансирање развојних пројеката, уз очување макроекономске стабилности, умереног нивоа јавног дуга и пројектованог привредног раста од 3,3%.
