Тренд смањења сиве економије јасан показатељ доброг правца реформи
Све студије показују да се у Србији ниво сиве економије смањује и тај добар тренд треба одржати, изјавила је данас саветница у Министарству финансија Ана Јовић.
„Нови национални програм је припремљен, завршена је јавна расправа и у процедури је усвајања, али, осврнула бих се на претходни Национални програм из којег је више од 70 одсто активности реализовано у потпуности или делимично. Влада Републике Србије је увидела значај сузбијања сиве економије још 2015. године, када је први пут формирано Координационо тело за сузбијање сиве економије, а данас тим Координационим телом председева министар финансија Синиша Мали и ови резултати су показатељ да је добро усмерен правац деловања ове борбе и правац реформи“, рекла је Јовић говорећи на панел дискусији на ову тему коју је организовао НАЛЕД поводом представљања истраживања ставова привреде о сивој економији.
Она је истакла да су смањењу сиве економије највише допринеле две велике реформе – фискализација и е-фактуре те да се очекује и наставак тренда сузбијања нелегалних економских токова у привреди.
„Последице сиве економије су веома лоше, а само неке од њих су отежано пословање субјеката који раде уз поштовање прописа, што може довести до затварања привредних субјеката који поштују прописе, отпуштања радника и смањења инвестиција. Последице су мањи буџетски приходи“, истакла је Јовић.
Она је поручила и да ће се наставити са даљим смањивањем фискалног оптерећења зарада будући да је то, како је рекла, разлог као разлог за бежање у сиву економију који привредници често истичу.
Горана Крстић, професор Економског факултета у Београду истакла је да је истраживање показало да је у Србији у 2022. удео сиве економије у бруто домаћем произвиду 11,7 одсто што је смањење у односу на 2017. годину када је износио 14,9 одсто.
„Смањењу сиве економије у петогодишњем периоду допринели су релативна макроекономска стабилност, раст учешћа великих привредних субјеката у БДП-у, опоравак тржишта рада, развој услуга безготовинског плаћања, реформе које се односе на фискализацију, реформу паушалног опорезивања, унапређење пријаве сезонских радника“, рекла је Крстић.
Према њеним речима од 100 динара сиве економије, приближно 64 динара чине непријављене зараде запослених, док је 36 динара непријављени профит.
Бранко Радуловић, професор Правног факултета у Београду истакао је значајну промену у перцепцији сиве економије наводећи да се она данас значајно мање толерише.
Марко Данон, шеф Јединице за конкурентност у НАЛЕД-у истакао је да је истраживање показало да је од 2005. до данас сива економија у паду од десет процентних поена БДП-а што наводи на закључак, како је рекао, да су ефекти усвојених програма за сузбијање сиве економије 2015. и 2019. године јасно видљиви.
Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду указао је на корелацију нивоа безготовинског плаћања и нивоа сиве економије, односно да повећање нивоа безготовинског плаћања доноси смањење сиве економије.
„Када се прерачунају у коефицијенте еластичности, раст вредности ПОС трансакција за један одсто повезан је са смањењем сиве економије за 0,041 одсто“, закључио је Ранђеловић.
Закључак истраживања НАЛЕД-а је да је у многим европским земљама, укључујући и Србију, сива економија и даље изражена али да се очекује да ће постепено опадати са даљим економским развојем.
