Читај ми

Станивуковић: Србија посвећена даљем унапређењу управљања јавним финансијама

1/3

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић изјавио је данас да је Србија посвећена даљем унапређењу управљања јавним финансијама које је нужно, не само као подршка свим структурним реформама, већ и као процес који подиже квалитет јавне управе и осигурава амбијент који је привлачно и пожељно тло за инвеститоре.

„Реформа управљања јавним финансијама је за Министарство финансија кључна јер се односи на све сегменте буџетског циклуса, односно, на све што као министарство и радимо“, рекао је Станивуковић на представљању Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама 2021 -2025 за 2021. годину.

Он је на петом састанку дијалога о политици управљања јавним финансијама подсетио да је Влада Србије у јуну прошле године усвојила програм са пратећим акционим планом, и да он представља други по реду петогодишњи програм у тој области.

Станивуковић је истакао и да је акценат новог програма на процесу дигитализације у јавним финансијама, али и на усклађивању са обавезама из процеса европских интеграција.

„У претходном периоду спровели смо неколико веома важних реформи из области дигитализације јавних финансија. Ту пре свега мислим е–фискализацију која се успешно спроводи. Такође, смо кренули у имплементацију разних структурних реформи, а посебно је важно напоменути е-фактуре, али и е–отпремнице на којима ћемо радити у наредном периоду“, рекао је Станивуковић.

Додаје и да је, када се говори о усклађивању обавеза из процеса европских интеграција, то у потпуности у складу са државном политиком јер је наш први и основни спољно политички циљ и приоритет пуноправно чланство у ЕУ.

Према његовим речима, успостављање свеобухватних и добро организованих јавних финансија је предуслов за успешне процесе реформи и у другим областима јавне управе.

 Како каже, посебно је важно напоменути да је ПФМ програм уско повезан са Стратегијом реформе јавне управе за 2021 -2030 годину. 

Претходне две године биле су пуне изазова како у области здравства тако и у области привреде што је довело до великог притиска на јавне финансије. Управо се у овоме и огледа значај реформе управљања јавним финансијама и посебно је релевантан у овим тешким економским условима у којима данас живимо“, рекао је Станивуковић, и додао да је захваљујући стабилности јавних финансија, фискалној и макроекономској стабилности и фискалном простору који је креиран претходних неколико година, Србија у току пандемије имала много мање економских последица у односу на друге европске земље.

Подсећајући да је у априлу ове године Влада Србије усвојила извештај о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2021. годину, он је истакао да је у претходној години реализовано чак 11 од 12 предвиђених активности.

Станивуковић је истакао да је постигнут напредак, између осталог у области буџетирања јавних расхода, да су интензивирани напори у развијању средњорочног планирања и повезивање буџета корисника јавних средстава…

„Управљање јавним инвестицијама представљало је за нас један од приоритета у 2021. години. Фокус је био на набавци и успостављању информационог система ПИНИС на пуној примени уредбе о управљању капиталним пројектима и све обухватном праћењу капиталних пројеката без обзира на извор финансирања“, рекао је Станивуковић.

Шеф одељења за сарадњу у Делегацији Европске уније у Србији Никола Бертолини рекао је да је управљање јавним финансијама као пасош једне земље за улазак у ЕУ.

 „Ретко причамо о управљању јавним финансијама током наших дијалога о јавним политикама, али ми претпостављамо да земља треба да има добро, транспарентно, делотворно и ефикасно управљање јавним ресурсима. Тако је ово битан аспект свих наших партнерстава и дијалога које водимо са одређеном земљом“, рекао је Бертолини. 

На значај постојања систематског програма управљања јавним финансијама указала је и шефица економског одељења Амбасаде Савезне Републике Немачке Ана – Кристина Пиплица, док се члан Фискалног савета Никола Алтипармаков захвалио што Фискални савет, иако формално није део Радне групе за реформу управљања јавним финансијама, има могућности да сарађује са колегама и размењује мишљења, како би се дошло до оптималних решења.

„Када упоредимо 2013. када нисмо имали план реформе управљања јавним финансијама, период од 2016. до 2020. када смо кренули са првим планом реформи и сада када имамо други план реформи, можемо да се каже да се сада види јасна смерница где и како идемо. Најважније је што на овај начин, дијалогом, не само између кључних државних, већ и независних институција и цивилног сектора, можемо да искристалишемо продуктиван пут ка стандардима ЕУ“, рекао је Алтипармаков, додајући да је важно, имајући у виду наше локално наслеђе и институционалне капацитете, наћи најоптималнији и најефективнији начин за имплементацију тих стандарда.

Сличне теме

Мали: Договорено складиштење 500 милиона кубика гаса у Мађарској

Мали: Договорено складиштење 500 милиона кубика гаса у Мађарској

Станивуковић у Бриселу: Србија спремно дочекала економску кризу

Станивуковић у Бриселу: Србија спремно дочекала економску кризу

Мали: Влада Републике Србије усвојила меру подршке предузећима погођеним сукобима у Украјини

Мали: Влада Републике Србије усвојила меру подршке предузећима погођеним сукобима у Украјини