Станивуковић: Даље јачање управљања јавним финансијама од кључног значаја за спровођење реформи
Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић изјавио је данас да је даље оснаживање управљања системом јавних финансија од кључног значаја за реализацију планираних структурних реформи и креирање стабилног пословног окружења за инвестиције у Србији.
Станивуковић је на шестом састанку „Дијалога о политици управљања јавним финансијама“, који је одржан у Министарству финансија, истакао да је снажан систем управљања јавним финансијама важан за нове инвестиције и постизање економских резултата.
„Подсетио бих да је ММФ, након завршене друге ревизије стенд-бај аранжмана, навео да програм структурних реформи у Србији добро напредује, да макроекономски резултати у оквиру програма остају јаки, са знацима опоравка раста, текућом дезинфлацијом, смањењем текућег дефицита, рекордно високим резервама и отпорним тржиштем рада. Дакле, и ММФ је потврдио да је Србија на добром путу и да су наше јавне финансије стабилне“, рекао је Станивуковић.
Он је додао и да је Делегација ММФ-а похвалила усвајање Закона о буџету за 2024. годину, истичући да је у складу са чврстом фискалном политиком и са циљем даљег смањења дефицита.
Иначе, главна тема данашњег састанка било је представљање Предлога измена и допуна Програма реформе управљања јавним финансијама (ПРУЈФ) за период 2023-2025. и дискусија са заинтересованим странама.
На састанку су представљени и најзначајнији резултати Програма реформе управљања јавним финансијама 2021-2025 који су постигнути у 2022. години.
Станивуковић је истакао значај стабилних јавних финансија за превазилажење кризних утицаја, са којима се у последњих неколико година суочава цео свет.
Државни секретар је подсетио на економске резултате Србије.
„Према флеш процени, раст БДП-а у трећем кварталу је износио 3,5% БДП, па пројектована стопа раста за ову годину остаје 2,5% БДП, и планираних 3,5% следеће године“, рекао је Станивуковић.
Додао је и да Србија има рекордну запосленост, односно више од 2,36 милиона грађана има посао, што је највећи број запослених у односу на број становника.
„Стопа незапослености у другом кварталу је 9,6%. Србија има и рекордан ниво страних директних инвестиција које ће, како очекујемо, ове године достићи 4,5 милијарди евра, док су прошле године износиле 4,4 милијарде евра. Јавни дуг нам је у потпуности под контролом на нивоу од око 51% што је значајно испод нивоа Мастрихта“, нагласио је.
Говорећи о даљем раду на изменама и допунама Програма реформе управљања јавним финансијама за период 2023-2025, државни секретар је навео да су измене резултат анализе стања у тој области.
„Наш циљ је био да идентификујемо неопходне области које је потребно унапредити како бисмо ојачали наш оквир управљања јавним финансијама. Најзначајније промене односе се на област управљања капиталним пројектима. Такође, измене и допуне се односе на област праћења фискалних ризика“, рекао је Станивуковић.
Додао је и да се радило на унапређењу примене система интерне финансијске контроле у јавном сектору.
Последњих година, навео је, значајна пажња посвећена је дигитализацији у области јавних финансија, што је такође рефлектовано у изменама и допунама ПФМ-а кроз надоградњу постојећих и увођење нових система.
Када је реч о дигитализацији, систем е-фактура је повезан са различитим регистрима и биће надограђен додатним функционалностима у наредном периоду како би се омогућила свеобухватнија електронска евиденција ПДВ обавеза.
„Посебан сегмент наставка реформе е-фактурисања биће посвећен е-отпремницама, а након тога и е-акцизама чиме ћемо заокружити цео систем“, рекао је Станивуковић.
Управљање јавним финансијама обухвата различита преговарачка поглавља и с обзиром на њен хоризонтални значај се налази у кластеру Основе у оквиру реформе јавне управе.
Састанку су, поред представника Министарства финансија, присуствовали представници релевантних институција укључених у припрему и реализацију ПРУЈФ, Делегације Европске уније у Србији, међународних организација и организација цивилног друштва.
