Србија у Бриселу потврдила посвећеност европском путу

Данас је у Бриселу одржан догађај под називом „Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery“, посвећен представљању резултата реформског процеса и напретка Србије на путу ка чланству у Европској унији, у организацији Владе Републике Србије и Мисије Србије при Европској унији.

Догађај је окупио више стотина гостију, којима су резултате реформског процеса и напретка Србије ка ЕУ представили председница Скупштине Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић. Догађај је уједно био и прилика да Србија у Бриселу потврди своју посвећеност европском путу и укаже на значај кредибилне политике проширења засноване на испуњеним обавезама, мерљивим резултатима и међусобном поверењу.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је Србија највећа и најбрже растућа економија на Западном Балкану и истакао да је наша земља економски већ део Европске уније, будући да је добро интегрисана у европске ланце снабдевања.

"Србија је највећа економија у региону Западног Балкана, због чега је њен процес приступања од посебног значаја и за саму ЕУ. Друго, ми смо већ интегрисани у европске ланце снабдевања и зато мислимо да би приступање заправо само формално потврдило оно што је економија већ изградила", рекао је министар.

Нагласио је да Србија, када постане пуноправна чланица ЕУ, неће бити оптерећење за буџет ЕУ, већ ће допринети европској економији, јер је економски развој приоритет за Србију.

"Нама треба приступ слободном тржишту, нама треба слободно тржиште када су у питању капитал, роба и услуге. То је оно што нама треба. С друге стране, хоћемо да допринесемо економији Европске уније", рекао је Мали.

Он је истакао да је зато Србија фокусирана на раст и развој, улагање у инфраструктуру - путеве, пруге, болнице, школе и друго.

"То је важно јер се на тај начин убрзано приближавамо стандарду који је важан за Европску унију", навео је Мали.

Први потпредседник Владе је нагласио да је Србија далеко највећа економија на Западном Балкану и да смо у првом кварталу били четврта најбрже растућа економија у Европи. 

"Док је еврозона расла за 0,3 одсто, Србија је расла за 3,2 одсто. Неки од вас ће можда рећи: 'Па добро, али то је само један квартал'. Али ако погледате резултат из 2018. године, видећете да је Србија пета најбрже растућа економија у Европи. Зашто од 2018. године, можда се питате. Па 2015, 2016. и 2017. су биле јако тешке године за нас, пролазили смо кроз фискалну консолидацију, тешке реформе, а 2018. је била прва економски стабилна година. Од те године, упркос бројним кризама, ковиду, конфликту у Украјини, енергетској кризи, економија Србије је показала отпорност и имала раст и макроекономску стабилност”, истакао је Мали.

Министар је указао да тренутно јавни дуг Србије износи око 43 одсто БДП-а, док је просек за европску зону 81, 82 или 83 одсто.

"Дакле, имамо два закључка: растемо брже од других и самим тим се приближавамо стандардима Европске уније. Друго, можемо да одржимо макроекономску стабилност кроз врло низак степен јавног дуга”, нагласио је Мали.

Додао је да је Србија 2012. године имала стопу незапослености од чак 25,9 одсто. 

“Дакле, сваки четврти појединац у Србији је тада био незапослен, док сада та стопа износи 8,7 одсто, 8,8 или 8,9 одсто, зависно од квартала", рекао је Мали.

Нагласио је да истовремено имамо и стабилан раст нето плата и да смо први пут у децембру прошле године успели да пређемо ниво од 1. 000 евра просечне плате у Србији.

Када је реч о директним страним инвестицијама, Мали је рекао да око 60 одсто свих инвестиција које долазе на Западни Балкан завршава у Србији. Осим тога, Србија је, каже, једина земља на Западном Балкану која има инвестициони кредитни рејтинг.

"Ми смо показали да смо конкурентни и врло, врло атрактивни за инвестирање. Такође, Србија је једина економија или једина земља на Западном Балкану која има инвестициони кредитни рејтинг. Ми смо једини кандидат за чланство у Европској унији који има тај кредитни рејтинг. Мислим да то само по себи већ довољно говори", навео је Мали.

Истакао је и да више од 50 одсто укупног БДП-а региона Западног Балкана долази из Србије.

 "Ако гледате макроекономску стабилност, однос између јавног дуга и БДП-а, опет имајте на уму да БиХ није у Евростату и њиховој бази података и није упоредива, али ако упоредите Србију са другима, јасно се види да спроводимо економски одговорне политике које доводе до врло ниског односа између јавног дуга и БДП-а", навео је Мали. 

Додао је да су просечне нето плате 2012. године у Србији заостајале и за Црном Гором и за БиХ, али да смо сада претекли и једне и друге.

 "Србија је по питању нето плата лидер на Западном Балкану", нагласио је Мали.

Напоменуо је да је Европска унија највећи трговински партнер Србије и да се и извоз Србије у еврозону или у Европску унију повећао седам пута од 2009. године.

"Наравно, доминира Немачка која запошљава преко 80.000 људи у овом тренутку у Србији кроз близу 1.000 компанија. Дакле, ми смо већ, ако погледате нашу економију, део Европске уније, и то је нешто што се види у овим подацима, јер наша економија је добро интегрисана са ланцем снабдевања у ЕУ. Али нећемо се ту зауставити", рекао је Мали.

Он је нагласио да ће следеће године Београд бити домаћин специјализоване Експо изложбе и нагласио да ће то бити највећи догађај који ће бити организован у историји Србије, али истовремено и највећи догађај који се следеће године одржава у свету. 

"У овом тренутку имамо 140 потврђених учешћа различитих земаља. То је највећа прилика за Европу да се окупи у Београду и покаже свету где се налази. Јер Експо није у Азији, Јужној Америци, Северној Америци, нити на неком другом континенту, већ у Европи. И једна мала Србија је добила ту одговорност и велику част да буде домаћин", нагласио је Мали, додајући да зна да ће европске земље врло активно учествовати на изложби Експо следеће године.

Истакао је и да Србија реализује програм "Скок у будућност- Србија 2027".

"Под окриљем Експа још 18 милијарди евра ће бити инвестирано у инфраструктуру, здравство, пољопривреду, плате и све друго што ће повећати стандард грађана у Србији и учинити нашу земљу атрактивнијом и конкурентнијом. Зашто је то тако? Зато што није први пут да смо то урадили, већ смо успоставили одређени кредибилитет. Ми смо 2019. представили програм 'Србија 2025' и рекли да ћемо инвестирати 14 милијарди евра у различите инфраструктурне пројекте, а инвестирали смо близу 16 милијарди евра. Дакле, то је обећање које смо испунили и нећемо се ту зауставити", рекао је Мали.

Он је подсетио да је председник Србије Александар Вучић представио програм развоја Србије 2028-2030. и до 2035. године, у оквиру којег је најављено додатних 30 милијарди евра различитих инвестиција. 

"То су врло конкретне инвестиције, у путеве, железницу, здравствену заштиту, болнице, школе, вртиће, зелену агенду и све друго што повећава квалитет живота грађана Србије. Истовремено ће учинити Србију атрактивнијом за директне стране инвестиције, што ће отворити више радних места и допринети расту и напретку", навео је Мали.

Србија је, каже, свих ових година расла, али истовремено и задржала финансијску и микроекономску стабилност, стално тражећи нове прилике за раст, уз подршку Европске уније. 

“Надамо се и потпуно смо посвећени томе да се процес приступања Србије Унији заврши што пре. Није исто са и без Европске уније и надамо се да ћемо успети да бележимо још боље резултате заједно са Европском унијом", закључио је министар Мали.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је да је Србија посвећена реформама које ће је приближити ЕУ и навела да је парламент ове године усвојио 23 закона која су директно у вези са евроинтеграцијама, од којих је 14 директно повезано са применом правних тековина ЕУ или са Планом раста. Истакла је да ће Србија наставити са реформама, пре свега, јер је то важно за њене грађане и економију. 

"Ми заиста верујемо у ове реформе. Спровођење ових реформи ће нас приближити Европској унији. Истовремено, након скоро читавих пет година, потребне су нам повратне информације од Европске уније и од земаља чланица", рекла је Брнабићева.

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је Србија потпуно посвећена свом путу ка Европској унији што је, како је навео, кључна тачка њене спољне политике и истакао да земља посвећена и очувању мира у региону и неговању добрих односа и сарадње са суседима

“Србија нема никакву дилему. Хоћу сада овде да кажем, недвосмислено, да Србија Европу посматра као своју будућност и у том смислу чинимо све да што пре постанемо њена чланица", навео је Ђурић.

Министар за европске интеграције Немања Старовић изјавио је да Србија спроводи реформску агенду коју је усвојила 2024. године и да наставља посвећено да ради на путу европских интеграција, наводећи да је изложена најзахтевнијим препорукама и преговорима и у техничком, и у смислу процедура. Истакао је да би отварање кластера 3 био неопходни сигнал охрабрења, не само за државну администрацију, већ и за све наше грађане.