Синиша Мали: У Србији до 2026. године просечна плата 1.000, а просечна пензија 500 евра
Министар финансија Синиша Мали истакао је данас да је Влада Републике Србије посвећена побољшању животног стандарда грађана, те да је план да до краја мандата следеће владе 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000, а просечна пензија 500 евра.
Он је, гостујући на телевизији Пинк, напоменуо да су и ове године, од 1. јануара увећане плате у јавном сектору у висини од 7 до 8 одсто, пензије по швајцарској формули за 5,5 процената, а минимална цена рада за 9,2 одсто.
„Сваке године плате расту. Када погледате БДП, један елемент је потрошња и ми желимо да грађани живе што боље. То значи да плате и пензије морају да расту, јер када потрошња расте, расте и БДП. Истовремено, никад више новца нисмо улагали у капиталне инвестиције, јер то покреће грађевинску и остале индустрије, и наравно БДП. Трећи елемент је разлика између увоза и извоза. Важно је да повећавамо извоз, јер је то новац који овде остаје“, објаснио је он.
Како је додао, Србија данас не импровизује, већ води одговорну економску политику.
„Резултат свега што радимо је чињеница да нам је у децембру 2021. године једна од три највеће рејтинг агенције подигла кредитни рејтинг, а то је заправо детаљна анализа здравља и стабилности једне економије. Ми смо на корак од инвестиционог рејтинга и заиста не морам ја да говорим о стабилности јавних финансија, довољно је да видите извештаје рејтинг агенција“, напоменуо је Мали.
Он је подсетио да је држава јуче обрадовала најстарије грађане, јер им је на рачуне легла увећана пензија, као и по 20.000 динара новчане подршке.
„Испунили смо обећање, а помоћ од 20.000 динара је највећа једнократна помоћ исплаћена икада. Ми бринем о најстаријима и захвални смо им због подршке за реформе и због стрпљења да дођемо до тога да Србија побеђује у економији. Ми смо тај новац исплатили из реалних извора, реч је о 34 милијарди динара и то је новац из ПИО фонда. Ако имамо вишак и ако смо уштедели, ми то враћамо грађанима и показујемо да смо одговорни и да бринемо о њима“, објаснио је министар.
Подсетио је и да је пре неколико дана исплаћено 100 евра младима, а да ће им нових 100 евра бити уплаћено у јуну. Рекао је и да они који су већ добили првих 100 евра не треба поново да се пријављују, већ ће им помоћ бити аутоматски уплаћена. За остале, који су у међувремену напунили 16 година или се нису пријавили за 100 евра у јануару, а испуњавају потребне услове, пријава ће бити од 16. до 31. маја на порталу Управе за трезор.
„Поносан сам на све што смо урадили, а посебно на ту меру. То је председник Вучић иницирао, јер је важно да подигнемо оптимизам, да покажемо младима да бринемо о њима. Неки од њих су први пут добили новац, и то од државе, што показује снагу земље и код њих ствара додатну одговорност, да боље уче, раде, да и они допринесу да се следећој генерацији помогне ако буде потребно“, напоменуо је Мали.
Нагласио је да је држава у оквиру три пакета помоћи, од избијања пандемије 2020. године укупно издвојила 8,7 милијарди евра, а да је упркос томе, удео јавног дуга у БДП-у 52,1 одсто БДП-а, што је далеко испод нивоа који прописује Мастрихт.
Како је истакао, јаче економије од наше, имају знатно већи јавни дуг – Немачка 70 одсто, Грчка 220 процената, Италија 160 одсто.
„Наш јавни дуг је 52,1 одсто, упркос помоћи коју смо дали за две године, а то је помоћ приватном сектору, односно микро, малим, средњим предузећима, предузетницима, 100 евра за све пунолетне, 30+30+20 евра за пунолетне прошле године, додатних 50 евра за пензионере, 60 евра за незапослене, додатних 100 евра за грађане на КиМ и 200 евра за незапослене у јужној српској покрајини. Јавни дуг је стабилан и поред свега што смо као држава обезбедили када је у питању здравствени систем, од респиратора, лекова, вакцина, али и капиталних улагања у изградњу болница. Ми сада градимо 10 ауто-путева, брзу железницу, почели смо да градимо метро. Обезбедили смо новац за све што је потребно“, рекао је он.
Министар финансија је подсетио да је држава спремно дочекала кризу, јер води одговорну економску политику, а да је због претходне власти била принуђена на тешке мере и фискалну консолидацију, коју је започео председник Вучић, док је био председник владе.
„У јулу 2012. године на рачуну смо имали само 8,5 милијарди динара и није било новца за плате, пензије. То је буквално дефиниција банкрота. Сада, имамо 162 милијарде динара на рачуну. Тада нисмо имали друго решење него да започнемо реформе, грађани су нам дали поверење и зато смо имали четири године суфицит у буџету, имали смо новца да враћамо прескупе дугове које су нам оставили. Бивша власт се 2011. године задужила по зеленашкој каматној стопи од 7,25 одсто. У просеку, данашња каматна стопа је око један одсто. Само се ставите у позицију да узимате кредит и замислите да вам га нуде по каматној стопи од 7,25 одсто“, нагласио је он.
Министар је истакао да је Србија некада била нестабилна земља из које је ММФ отишао 2011. године, јер је тада јавни дуг био растући, имали смо негативну стопу раста, двоцифрену инфлацију, курс је дивљао.
„ММФ је отишао шест месеци након потписивања споразума са тадашњом владом. Тада смо и даље мењали динаре у евро, свако јутро гледали колики ће курс бити, јер нико није имао поверења у динар. Сада је ситуација другачија и по ММФ-у смо пример земље која успешно спроводи реформе и има стабилне јавне финансије“, рекао је Синиша Мали. Одговарајући на питање о будућем споразуму о слободној трговини са Кином, Мали је истакао да о томе треба да се размишља као о развојној шанси.
„Замислите колико то значи произвођачима прехрамбених производа, винарима, јер је реч о тржишту од 1,3 милијарде људи. Ми имамо слободну трговину са Европском унијом, Евроазијском унијом, ту је ЦЕФТА, ЕФТА, споразум са Турском. Да ли је то опасност или прилика? Ако било који од тих споразума није уништио привреду, већ је учинио атрактивнијом, да се отвара већи број фабрика и да из Србије извози у већи број земаља, онда је то развојна шанса за нас“, навео је он, и додао да се очекује да тај споразум буде потписан до краја године.
Осврнуо се и на увођење новог модела фискализације, и подсетио да нема померања рокова, те да ће сви порески обвезници морати да пређу на нови систем од 1. маја.
„За субвенције се пријавило око 125.000 привредних субјеката, а остало је да исплатимо још око две хиљаде њих. Држава је за субвенције дала 100 евра по локацији и 100 евра по фискалном уређају и то је још једно испуњено обећање. Такође, за нови систем фискализације се пријавило око 130.000 обвезника и скоро смо при крају. Дакле, од 1. маја сви морају да буду у новом систему, што значи да је 30. април крајњи рок да на њега пређу. Али, не чекајте задњи моменат. Максимално ћемо се посветити борби против сиве економије“, закључио је Мали.
