Синиша Мали: Од 1. септембра на рафовима ниже цене до 20.000 производа

На данашњој седници Владе ће и званично бити усвојена Уредба о ограничењу маржи чиме ће од 1. септембра на рафовима свих малопродајних ланаца бити снижене цене до 20.000 производа из 23 категорије, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

„Као што је председник Србије Александар Вучић већ најавио, ово је само део пакета економских мера које су усмерене ка томе да повећамо животни стандард грађана Србије. Имаћемо ниже цене за 80 одсто свега што грађани свакодневно купују“, изјавио је Мали гостујући на РТС-у и појаснио да ће малопродајни ланци, у зависности од њихове величине и ширине асортимана, имати и до 20.000 производа на снижењу. 

Како је рекао, то је само део великог пакета мера, односно први корак, јер се већ у октобру или новембру очекује доношења сета закона који ће системски решити утицај раста цена намирница на раст инфлације. 

„Све што радимо, радимо у корист грађана и тако показујемо бригу, поготово према онима са најнижим примањима. И зато хоћемо да ограничимо марже, тиме и екстра профите, и тако изађемо у сусрет грађанима Србије“, поручио је министар. 

Он је образложио да је у земљама које су примениле сличне мере, као што су Румунија и Мађарска, дошло до раста промета, самим тим и веће наплате ПДВ-а, тако да, истакао је, нема брига што се тиче утицаја ових мера на буџет Републике Србије. 

„Важније је колико ће се значајно ово одразити на буџете сваког домаћинства. Очекујемо снижење цена у просеку 10, 15, 20 одсто. Битно је да се не ради само о неколицини производа, већ о целом асортиману намирница које сви свакодневно купујемо“, рекао је.

Мали је истакао да разговори са трговинским ланцима, дистрибутерима, велепродавцима, нису били лаки, али да је видна спремност да се ова мера заједнички спроведе.

„Све што радимо, од пандемије када смо изашли са мерама подршке привреди и грађанима, мајкама, све што радимо када је привреда у питању, радимо заједно са привредницима. Водимо одговорну економску политику, не идемо против трговинских ланаца који запошљавају десетине хиљада радника, већ радимо заједно. За неколико дана ћемо видети ефекте, сигуран сам да ће их бити“, поручио је први потпредседник Владе Србије. 

Он је истакао да ће спровођење мера контролисати тржишна инспекција, али је нагласио да овде нема супротстављених страна. Мали је подсетио и да се паралелно са мером ограничења маржи, уводи и мера смањена каматних стопа на потрошачке кредите на максималних 7,5 одсто, при чему ће Банка поштанска штедионица имати понуду за потрошачке кредите са каматом од 5,99 одсто, док ће камата на стамбене кредите бити снижена за 0,5 одсто. 

Мали је подсетио и на кредите за младе, помоћу којих су многи млади до 35 година са учешћем од један одсто, већ дошли до своје прве некретнине. 

„То су све огромне уштеде за дугорочне кредите. Покушавамо да повећамо вредност зарада“, нагласио је. 

Министар је рекао и да је у припреми уредба о субвенцијама за рачуне за струју за пензионере, те за социјално угрожене и истакао да тиме држава показује бригу о тим категоријама становништва. 

Даље, како је најавио, у октобру ће бити ванредно повећана минимална зарада на 500 евра, а, како је истакао, у току су преговори о износу редовног повећања од 1. јануара 2026, где се циља да она достигне 550 евра.

„Све то је у динамици плана да до краја 2027. године дођемо до износа од 650 евра за минималну зараду“, поручио је. 

Како је истакао, 2010. минимална зарада је износила око 15.700 динара, а тај параметар је битан, упозорио је, јер утиче и на укупан просек зарада у Србији који је сада око 920 евра, са циљем да у децембру месецу ове године достигне износ од 1.000 евра. 

„Расту просечна зарада, минимална зарада, пензије ће расти од 1. децембра додатно, када све то саберете расте животни стандард, који сада, кроз ограничење маржи и цео пакет економских мера, додатно подржавамо. Потпуно смо посвећени томе“, рекао је министар Мали. 

Он се осврнуо и на утицај политичких нестабилности на економију речима да блокаде и слике насиља на улицама свакако имају негативан утицај на прилив страних директних инвестиција, наплату пореза, долазак туриста, али да ће држава већим радом превазићи све у наредним месецима, како бисмо се вратили на прошлогодишње стопе раста када је Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи. 

„Рекордно ниска незапосленост, рекордно висока запосленост, ниво јавног дуга који је под контролом и даје стабилност, показују нам да је српска економија на добрим основама и ако наставимо тако посвећено, тако ће бити и надаље“, закључио је Мали.