Синиша Мали: Настављамо велике инфраструктурне пројекте, као и реформу енергетског сектора

Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да Србија, упркос светској економској кризи, наставља да бележи добре економске резултате, да се није одустало ни од једног капиталног инфраструктурног пројекта, као и да се ради на реформи и модернизацији енергетског сектора, што ће допринети даљем расту и развоју наше земље.

„Желимо да ЕПС буде лидер и локомотива раста не само енергетског сектора, већ целе Србије. Не можемо без јаког ЕПС-а, и важно је нагласити да ЕПС остаје српски, ту нема сумње“, рекао је Мали гостујући у јутарњем програму Хепи телевизије.

Он је истакао да је након свих искушења пред којима су биле наша привреда и енергетика, важно да ЕПС буде бољи и ефикаснији.

Kако је рекао, циљ је да до 2030. године 45 одсто производње струје долази из обновљивих извора енергије, а за то је, како је рекао, неопходан јак ЕПС.

„Ако хоћемо радна места, фабрике морамо да имамо извор струје из обновљивих извора енергије. Зато нам треба ефикаснији и бољи ЕПС“, истакао је Мали.

Он је поручио да је криза показала колико је било важно што смо изградили Јужни ток.

„Питање је да ли бисмо имали грејање ове зиме да то нисмо урадили. Ништа што радимо није случајно, енергетика у целом свету, поред хране и здравства, постаје трећи стуб према коме се богатство и снага земље препознају“, рекао је Мали.

Он је поручио да Србија не жели да у енергетици заостаје за другима, те да ће се до краја маја изаћи са јасним планом инвестиција у ЕПС на чему раде стручњаци из Норвешке, која је, како је рекао, светски лидер у енергетици.  

„Настављамо да улажемо у путну и железничку инфраструктуру, изградњу школа и болница, али и енергетику“, рекао је Мали.

Говорећи о инвестицијама, он је рекао да се упркос великој економској кризи није одустало нити од једног капиталног пројекта, те је подсетио да је недавно председник Александар Вучић отворио нову деоницу ауто-пута Сурчин-Нови Београд у дужини од 8,7 километара, да се за пар недеља завршава део Моравског коридора, те да су у току и радови на обилазници око Београда. 

„Покренућемо и два велика пројекта - брзу саобраћајницу Бачки брег – Kикинда који повезује два гранична прелаза, што је важан пут за Војводину, и почињемо да радимо обилазницу око Kрагујевца“, најавио је Мали.

Он је истакао да велики капитални пројекти доприносе расту БДП-а, запошљавању, буџету што даље обезбеђује раст плата, пензија, више новца за изградњу путева. 

Подсетио је и да данас имамо пругу Београд - Нови Сад на којој возови иду 200 километара на сат, те да се завршетак те пруге до Будимпеште очекује почетком 2025. године, као и да је обезбеђено 600 милиона евра европског гранта за деоницу пруге до Ниша.

„Ово није важно само за путнички, већ и за теретни саобраћај. Брзи возови ће ићи од македонске границе до Мађарске за неколико година“, рекао је Мали и поручио да је лицемерно критиковати све ове успехе.

Упитан да прокоментарише недавно окончану Мисију ММФ-а у Србији, Мали је оценио да је важна вест да је прва ревизија аранжмана са овом међународном финансијском организацијом успешно окончана те да су током две недеље посете стручњаци те институције анализирали сваки макроекономски податак, уз детаљне анализе целокупне српске економије. 

„Економски стојимо много боље него развијеније земље. Сваки макроекономски индикатор показује да смо апсолутно стабилни“, поручио је Мали.

Он је истакао да је раст БДП-а прошле године у Србији износио 2,3 одсто, те да смо први пут премашили 60 милијарди евра вредности свега што се у Србији произведе. 

Kако је рекао, десет година раније БДП у апсолутном износу је износио 34 милијарди евра, што значи да је дупло повећан упркос тешкој кризи, проблемима, повећању цена енергената, конфликта у Украјини. 

„У доба највеће економске кризе, Србија и даље расте. Током 2020. и 2021. године кумулативно српска економија је расла најбрже у Европи, не рачунајући Ирску која има посебан обрачун БДП-а, а уз то смо са девет милијарди евра помогли привреду и грађане“, рекао је Мали. 

Уз све то, рекао је, Србија јавни дуг држи на нивоу од 50,7 одсто, што је испод нивоа Мастрихтског договора, али и далеко испод нивоа просека задужености земаља ЕУ који износи око 95 одсто.

Мали се осврнуо и на рекордно ниску стопу незапослености од 9,4 одсто прошле године, коју је упоредио са 2012. годином када је износила 25,9 одсто, што је значило да је сваки четврти грађанин наше земље био без посла. 

„Србија је постала атрактивна, стабилна, земља која је прошле године привукла 4,4 милијарде евра страних директних инвестиција, односно 3,9 и 3,8 милијарди евра у две године пре тога“, рекао је Мали. Он је поручио да данас Србија има 2,2 милиона запослених грађана што је, како је истакао, око 400.000 радних места више у односу на период од пре десет година. 

Мали је додао да то препознају и светске финансијске институције и рејтинг агенције, па је S&P потврдио кредитни рејтинг Србије, оцењујући да смо стабилни упркос кризи. 

Он је истакао и да су последице конфликта у Украјини далекосежне, те да Србија не може бити изузета од њих, будући да се економски пуно ослања на ЕУ, али да је добра политика диверсификације коју водимо. 

„Све то није случајно, када водите економску политику одговорно, нема случајних одлука, импровизације, свака одлука коју смо донели имала је смисла“, поручио је министар финансија. 

Он је подсетио да је у време ковид кризе, Србија била једина земља која је одмах обезбедила четири вакцине и за шест месеци изградила три ковид болнице, уз то не остављајући привреду да се сналази већ преузимајући терет кризе на себе. 

Мали је подсетио да се са инвестицијама у здравство наставља, пре свега са изградњом болница, те да се у овом тренутку обнавља 11 домова здравља у Србији. 

Уз то, како је рекао, активна су и улагања у војску, али и повећање плата, будући да су плате у војсци од јануара повећане 25 одсто, заједно са пакетом повећања плата у јавном сектору од 12,5 одсто, пензија кумулативно 20,8 одсто, те 14,3 одсто повећања минималне зараде. 

„Ове године у децембру очекујем да просечна плата достигне 830-840 евра, прошлог децембра износила је 718 евра“, рекао је Мали. 

Он је истакао и да је Србија са 417 милијарди динара у овом тренутку на рачуну потпуно стабилна и ликвидна.

Министар се осврнуо и на пензионерске картице за које се до сада пријавило око 540.000 пензионера, а које ће бити активне од 1. октобра. Већ се, како је рекао, пријавило и више од 200 фирми вољних да дају попусте за пензионере.