Синиша Мали: Јавне финансије стабилне, очекује нас двоцифрено повећање и пензија и плата и минималне зараде
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је изјавио да су јавне финансије у потпуности стабилне, а да као што је и обећано, следи двоцифрено повећање пензија, плата у јавном сектору и минималне зараде, како би се очувао животни стандард грађана Србије.
Како је објаснио, сутра ће имати састанак са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) о измени швајцарске формуле за усклађивање раста пензија, ради увођења „швајцарске формуле плус“, да би пензије могле брже да расту и да боље прате раст зарада.
Министар је рекао да ће пензије бити усклађене у два наврата, у октобру или новембру и у јануару, те да ће бити увећане између 18 и 20 процената.
„Водећи одговорну економску политику, дошли смо до тога да је удео пензија у БДП-у 9,2 одсто и наша жеља је да се уведе ново фискално правило. Уколико имате удео пензија испод 10 одсто БДП-а, да имате право на ванредно усаглашавање или ванредну индексацију пензија до 10 одсто. Ако су вам пензије између 10 и 10,5 одсто БДП-а, да усклађујете пензије са растом просечних зарада. Између 10,5 и 11 одсто, да то буде швајцарска формула и изнад 11, односно како не би удео пензија у БДП-у прешао 11 процената, да их усклађујемо са инфлацијом. Жеља нам је да раст пензија прати раст просечне плате“, рекао је Мали гостујући на телевизији Хепи.
Навео је да се оваквим приступом остварује циљ да краја 2026. године просечна пензија буде између 450 и 500 евра, и да имамо 1.000 евра просечну плату у Србији.
Мали је подсетио да садашња швајцарска формула предвиђа усклађивање раста пензија 50 одсто са инфлацијом, и 50 процената са растом просечне зараде. Навео је да је то сјајна формула, али у стабилним условима, а не и када је инфлација увећана. Министар је нагласио да је раст просечне зараде и даље бржи од инфлације, и да је циљ да се заштити стандард пензионера.
Говорећи о најављеном двоцифреном повећању минималне зараде, Мали је рекао да нас тек очекују разговори са послодавцима и синдикатима, а да коначна одлука која се спроводи од 1. јануара, треба да буде донета до 15. септембра.
„Поново говоримо о двоцифреном повећању, које је изнад нивоа инфлације. Нећемо сигурно ићи испод 13, 14 одсто. Данас је минимална зарада 300 евра, а не желимо да иде испод 340 евра наредне године. То нам је циљ, очекују нас преговори. Истовремено, желимо да растеретимо послодавце, посебно када је реч о оптерећењу на зараде. Следеће године би требало да буде 60,2 одсто, а подсетићу да смо почели пре две, три године са 63 одсто. Сваке године смањујемо то оптерећење, јер тиме подстичемо ново запошљавање, отварање нових радних места“, навео је он, и подсетио да је минимална зарада 2012. износила око 15.000 динара, а да ће следеће године бити 340 евра, што је огроман корак напред и говори да је у фокусу политике радник, коме у кратком временском периоду треба што више унапредити животни стандард.
Када је у питању повећање плата у јавном сектору, он је напоменуо да ће оно бити бар 10 или 11 одсто.
„Нама је просечна зарада у Србији била у марту 634 евра. Смејали су се председнику када је најављивао да ће просечна плата бити 500 евра, па смо тај циљ одавно достигли. Са повећањем минималне зараде, као и повећањем плата у јавном сектору, до краја следеће године просечна плата ће бити најмање 710 евра. Дакле, ми пратимо наш план и идемо ка циљу да просечна зарада до краја 2026. године буде 1.000 евра“, објаснио је Мали.
Он је истакао да се Србија одговорно носи са кризом, али да грађани треба да буду свесни да није лако, и да нико не може до краја да предвиди дешавања.
„Увели смо нови систем фискализације, е-отпремнице, дигитализујемо и здравствени систем. То су велике ствари које доприносе расту прихода буџета. С друге стране, то нам даје могућност да расту плате и пензије и минимална зарада. Једно вуче друго, а ми нисмо стали са реформама, са инвестицијама, водимо рачуна о интересима грађана“, навео је он.
Министар је рекао да је председник Вучић јуче грађанима пренео две важне поруке – поред најављеног повећања плата, пензија и минималне зараде, која показује бригу о животном стандарду, грађани су на отварању Сектора пет Обилазнице око Београда, могли да се увере да се у нашој земљи инфраструктурни пројекти не заустављају.
„Држава све своје обавезе испуњава у дан и у динар. Плаћају се радници, грађевинске фирме. У овом тренутку градимо чак десет ауто-путева и брзих саобраћајница. Отварамо ауто-путеве у тренутку када су много веће и развијеније земље у неупоредиво већем проблему него ми. Код њих су празни рафови, нема брашна, уља, а свега тога у Србији има. Онда можете да видите разлику која се огледа у одговорној економској политици коју спроводимо“, навео је он.
Мали је подсетио и на реакције државе када је почела пандемија вируса корона.
„Тада је кренула највећа економска и здравствена криза икада. Држава је, имајући у виду спроведену фискалну консолидацију, као и реформе које смо започели 2014. године, када је Вучић постао председник владе, имали довољно резерви, новца, чак четири године суфицит у буџету, да реагујемо правовремено, снажно и агресивно са 8,8 милијарди евра помоћи привреди и грађанима. Када се раније догодило да Србија тако реагује када се догоди криза? Уместо да се затворимо, ми смо огромним новцем подржали привреду и грађане, и највећи део терета преузели на себе. Колико је то била добра одлука, говори и чињеница да смо кумулативно 2020. и 2021. године били најбрже растуће економија у Европи“, рекао је он.
Мали се осврнуо и на инфлацију, за коју каже да је претежно увезена.
„Примера ради, Чешка има инфлацију од око 30 процената. Ми смо јака пољопривредна земља што је веома важно у условима овакве кризе. Није ни овде питање цене, јер Италија, или Египат би купили пшеницу. Међутим, нема је, не може да се допреми. Најважније је сигурно снабдевање и наравно довољне количине“, навео је он.
Објаснио је да је курс можда и најважнији фактор када је у питању одбрана од високе инфлације. Напоменуо је да Народна банка Србије ради одличан посао, чинећи курс стабилним и да ће га држава бранити, јер је то важан фактор за привреду. Подсетио је да је 2012. године инфлација била 11, 12 одсто, у условима када није било кризе, као и да тада курс није очуван и нагло је порастао са 80 на 120 динара.
Говорећи о актуелној кризи која је изазвана сукобима у Украјини, Мали је напоменуо да је она поред инфлације, произвела потресе на енергетском тржишту, као и проблеме у ланцима снабдевања.
„Поново смо преузели терет кризе на себе. Замрзли смо цене основних животних намирница, односно брашна, шећера, меса, млека. Очекивали су се празни рафови, али председник је још у новембру прошле године причао да треба попунити робне резерве, па смо купили све што је било потребно, и со, и пиринач. Многи су се смејали, најлакше је са стране посматрати и коментарисати. Али, оно што ради председник Вучић, премијерка Ана Брнабић и цела Влада, грађани могу да осете. Водимо одговорну економску политику, водимо рачуна о грађанима и о њиховим потребама, истовремено чувајући стабилност наших јавних финансија“, навео је Мали, и додао да је у овом тренутку ниво јавног дуга 52,1 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт, те да постоји простор за даљу подршку, уколико буде неопходно.
Министар финансија је напоменуо и да је држава поред замрзавања цена основних животних намирница успела да очува цене гаса и струје.
„Није поскупела струја, нити гас. Трудимо се да контролишемо цене горива на пумпама иако је проблем у целом свету. Само у једном дану цена гаса је увећана за 15 одсто. Грађани нису осетили кризу у пуном обиму, јер водимо одговорну политику. Потом смо дошли до тога да треба додатно заштитити животни стандард грађана, имајући у виду веома тешку ситуацију, ни мало наивну, а која се тиче тржишта нафте и гаса. Водио сам разговоре са НИС-ом, са представницима Руске Федерације, ЕПС-ом. Више није у питању цена гаса или струје, која је отишла небу под облаке, проблем је обезбедити снабдевање“, рекао је он, и додао да и поред наглог и огромног скока цена, у Србији није било поскупљења струје и гаса, јер на тај начин чувамо привреду, умањујемо негативне последице кризе.
Мали је рекао да ће упумпавање 500 милиона кубика нашег гаса у складиштима у Мађарској почети 1. јула, а да је циљ да се складиште Банатски Двор напуни до 270 милиона кубика гаса у српском делу. Објаснио је да је до јуче у складишту било око 202 милиона кубних метара гаса и подсетио да уговор са Гаспромом Србији обезбеђује око 60 одсто потреба.
„Разговарали смо и са НИС-ом око укључивања ТЕ-ТО Панчево, како бисмо обезбедили и додатно грејање и производњу струје“, навео је он.
На питање шта ће бити са ЕПС-ом, Мали је нагласио да држава никада није размишљала о продаји, и да је циљ управо супротан – да се ЕПС ојача, јер мора да буде покретач развоја целе економије.
„Хоћемо да купимо нешто у овој ситуацији, од енергетских капацитета у региону, како бисмо појачали ЕПС“, рекао је он, и додао да многе европске земље користе нуклеарну енергију, која једино у овој ситуацији може да обезбеди сигурно снабдевање.
Мали је рекао да ако буде ребаланса буџета, то се неће догодити пре октобра, и закључио да Србија не одустаје од вођења одговорне економске политике, усмерене ка јачању животног стандарда грађана.
