Мали: Влада у четвртак доноси одлуку о редовном повећању минималне зараде на 551 евро од 1. јануара 2026. године

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће на седници Владе, у четвртак, 11. септембра, бити донета одлука о редовном повећању минималне зараде од 10,1 одсто, што значи да ће од 1. јануара 2026. године она износити 64.554 динара или 551 евро.

„Ми ћемо на седници Владе у четвртак, дакле за два дана, донети одлуку о редовном повећању минималне зараде од 1. јануара 2026. године, на 371 динар по радном часу, што озноси 64.554 динара или 551 евро“, рекао је Мали након седнице СЕС-а у Палати „Србија“.

Он је нагласио да је то редовно повећање минималне зараде, које ће уследити након ванредног повећања од 1. октобра ове године, када ће минималац бити повећан на 500 евра.

„Све су то важне вести за људе који примају најнижу зараду, а којих је све мање, с обзиром да је пре десетак година 350.000 људи примало минималац, а данас их је око 90.000. И даље је то много, и настављамо да радимо на томе да се зараде повећавају из месеца у месец. Са друге стране никада се овако нешто није десило у нашој земљи — раст од 37 одсто кумулативно за само 12 месеци“, навео је Мали.

Он је додао да је та одлука део обећања које је раније дато грађанима Србије.

„Да вас подсетим - до краја 2027, почетком 2028. године, минимална зарада ће износити 650 евра. То је део програма „Скок у будућност – Србија 2027“ и ми ћемо то обећање и испунити“, казао је Мали.

Први потпредседник владе је истакао и да је минимална зарада значајно порасла у односу на период од пре 11, 12 година када је била на нивоу од око 15.700 динара.

„То је огромна разлика која довољно говори о бризи коју показујемо према онима који примају минималну зараду. Наравно, минимална зарада је и мотор раста просечне зараде, па у наредном периоду очекујемо убрзани раст и просечне зараде“, нагласио је Мали.

Како је подсетио, од 1. јануара ове године минимална зарада је повећана 13,7 одсто, биће ванредно повећана од октобра за 9,4 одсто и након тога у јануару 2026. за 10,1 одсто. 

„Кумулативно, то је 37 одсто, односно са нешто изнад 400 евра колико је било у децембру прошле године на 551 евро, колико ће бити у јануару наредне године“, рекао је он.

Министар је нагласио да се са водило рачуна и о интересима послодаваца, јер се, поред тога што се унапређује животни стандард радника, мора водити рачуна о одрживости пословања и конкурентности наше привреде.

„Када говорите о минималној заради не желите да угрозите послодавце како би могли да наставе пословање, како не би дошло до отпуштања и раста незапослености“, рекао је он.

Имајући то у виду, од 1. јануара 2026. године биће повећан неопорезиви део дохотка за исти проценат колико кумулативно износи редовно и ванредно повећање минималне зараде – 20,4 одсто, чиме ће нови неопорезиви износ бити 34.221 динар. На тај начин се наставља тренд смањења фискалног оптерећења на зараде.

Он је навео да је оптерећење на зараде 2018. године износило 63 одсто, док је данас 59,9 одсто, а од 1. јануара ће износити 59,7 одсто. Оптерећење минималне зараде остаће на нивоу од 55,6 одсто.

Министар је навео да ове мере шаљу јасну поруку послодавцима, јер им се излази у сусрет смањењем фискалних обавеза и стварањем повољнијег пословног амбијента. Поред тога, уводи се систем е-боловања, како би се ефикасније контролисао и тај сегмент који је годинама био изазов за домаћу привреду.

Мали је истакао да је уверен да ће, у сарадњи са Унијом послодаваца, и кроз додатне реформе, наставити да се гради конкурентнији и стабилнији привредни амбијент.

Подсетио је и да је испуњен захтев синдиката да минималном зарадом буде покривена минимална потрошачка корпа. Та покривеност ће износити 111,4 одсто, а оно што је захтев синдиката је да се иде даље ка просечној потрошачкој корпи.

Када се узму у обзир економске мере које су ступиле на снагу 1. септембра, након чега су снижене цене у супермаркетима, као и одлуке у вези минималне зараде, додао је Мали, то показује решеност Владе да се бори за бољи живот грађана Србије.

Министар је подсетио и на чињеницу да је просечна зарада у јуну ове године износила око 920 евра, а да ће у децембру ове године, прећи хиљаду евра. Такође, од 1. децембра пензије ће бити повећане најмање 12 одсто, што је, када се погледају сви економски параметри, далеко изнад нивоа инфлације.

Циљ је, навео је, да наредне године уследи још бржи раст како би се надокнадило пропуштено време и како би се повећањем животног стандарда утицало на то да се повећа БДП и да Србија, први пут у историји, пређе ниво од 100 милијарди евра БДП-а. 

Министар је захвалио синдикатима и послодавцима, као и министарки за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милици Ђурђевић Стаменковски, истичући да ће, као и до сада наставити да разговарају о важним темама које су везане за права запослених и за грађане.

Министарка Ђурђевић Стаменковски рекла је да Влада Србије има обавезу да води рачуна о уравнотеженом приступу, уважавајући интересе и послодаваца и радника, јер само на тај начин можемо очувати економску стабилност и социјални мир.

„Грађанима смо дали обећање да ће доћи до повећања минималне цене рада од 1. јануара 2026. године и према предлогу Владе Србије то повећање износило би 10,1 одсто, односно 371 динар по радном сату“, навела је она. 

Председница УГС „Независност“ Чеданка Андрић истакла је да је интерес радника једина синдикална политика којом се тај синдикат руководио. „Минимална зарада треба да је изузетак и да је уведу предузећа која имају проблеме у пословању и минималну зараду не треба и не сме да исплаћује нико ко нема проблема у пословању“, сматра она. 

Заменик члана Самосталног синдиката Србије и генерални секретар синдиката Слађан Бобић истакао је да тај синдикат сматра да је ванредно повећање минималне зараде од. 1. октобра 2025. добра мера, али да је захтев синдиката да минимална зарада износи минимално 70.000 динара.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да Унија редовно спроводи анкету која је показала да већина од отприлике 67, 68 одсто послодаваца сматра да треба повећати минималну зараду, уз одређене напоре Владе да не буду само послодавци ти који ће имати веће трошкове.

Додао је и да послодавци сваке године имају исте захтеве, а то је да се степен повећавања минималне зараде заснива на повећању бруто домаћег производа за наредну годину и степену инфлације.