Мали: Убрзано радимо на Плану раста за Западни Балкан

Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић састали су се данас са члановима тима задуженим за координацију, планирање и спровођење активности у оквиру првог стуба Плана раста за Западни Балкан, који подразумева бржу интеграцију Републике Србије у Јединствено тржиште Европске уније. 

Министар Мали је навео да ће нам План раста за Западни Балкан дати јединствену могућност за ближу сарадњу са Европском унијом, посебно нови подстицај убрзане интеграције у Јединствено тржиште ЕУ, као области и програме у којима је могуће чвршће повезивање са ЕУ пре пуноправног чланства.

„Упркос бројним изазовима на глобалном тржишту, Србија је успела да ојача све сегменте привреде, очува макроекономску стабилност и унапреди пословно окружење. Привреда нам добро стоји, имамо рекордну запосленост, одличне макроекономске резултате. Снажно смо посвећени јачању наше економије, регионалне економске сарадње и сарадње са државама чланицама Европске уније. Желимо да створимо услове за слободну трговину и повећање инвестиција, где је Србија последњих година апсолутни лидер и обара све рекорде у привлачењу страних директних инвестиција, што је од користи за цео регион“ – рекао је потпредседник Владе.

На састанку су као теме од посебног интереса истакнуте увођење зелених коридора са Европском унијом, приступање „Јединственом простору плаћања у еврима“ (SEPA), као и потписивање уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа (ACCA Agreement). 

„Увођењем зелених коридора са државама чланицама ЕУ са којима се Република Србија граничи, постигло би се боље управљање границама, што доводи до несметаног протока робе. Замислите само како ће изгледати наше границе кад не будемо имали колоне чекање за камионе. То значи много за даљу атрактивност српског тржишта и зато су ове активности важне. Осим тога, приступањем јединственом простору плаћања у еврима, Србија би модернизацијом платних система у правном и инфраструктурном смислу унапредила услове за развој финансијских тржишта и банкарског пословања у складу са правилима електронског банкарства и смањила трошкове регионалног плаћања“ рекао је Синиша Мали и додао да при председавању овим састанцима подстиче све институције да у најкраћим роковима спроводе све активности, доносе одлуке и усвајају потребна документа, како би се зацртани циљеви што пре постизали.

Он је додао да би се потписивањем уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са ЕУ остварио слободан промет појединих индустријских производа, а тиме и лакши и бржи извоз, јачање конкурентности домаће привреде, као и јачање економских односа између ЕУ и Србије.

На састанку је постигнут договор да надлежни ресори предузму све неопходне мере како би се динамика договореног убрзала, те омогућио даљи раст економије кроз приступ тржишту од 450 милиона становника, уз веће могућности пласмана роба и услуга и смањене трансакционе трошкове. 

Идеју о Плану раста за Западни Балкан представила је током претходне године председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен. План раста почива на четири стуба: Бржа интеграција у Јединствено тржиште Европске уније, Регионална економска интеграција као предуслов брже интеграције са ЕУ, Убрзање фундаменталних реформи и Финансијска помоћ кроз Инструмент за реформе и раст.