Мали представио законске предлоге важне за даљи раст економије

Министар финансија Синиша Мали представио је данас посланицима законске предлоге који се, како је нагласио, односе на три јако важна стуба која су ослонац даљег привредног раста Србије – инфраструктуру, заштиту животне средине и модернизацију јавног сектора у Србији. 

Министар је нагласио да је реч о законским предлозима који су кључни за даљи развој и раст економије наше земље и нагласио да је реч о рафитикацији више финансијских споразума вредних 768,8 милиона евра.

„Очекујемо да ће стопа раста наше економије у другом кварталу бити 15 одсто и ми никад нисмо имали већу стопу раста. То нам са стопом привредног раста из првог квартала од 1,7 одсто са сигурношћу обезбеђује раст већи од шест процената до краја године. Ови споразуми ће нам омогућити да идемо и преко тога јер обезбеђујемо новац за најважније инфастуктурне радове који се одвијају у у Србији односе се на екологију, развој путне и железничке инфраструктуре и јавне управе. То су три јака важна стуба која су ослонац нашег привредног раста“, рекао је Синиша Мали обраћајући се посланицима у Скупштини.

Он је навео и да ако се настави раст овом брзином отвара се простор за даље повећање плата и пензија као и да наша земља када се упореди и са развијеним земљама, упркос кризи изазваној ковидом 19, иде незаустављиво напред. Мали је рекао и да ће нам због високе стопе раста јавни дуг остати испод 60 процената, што је одрживо и испод критеријума из Мастрихта.

Министар се у свом говору осврнуо прво на веома важан Предлог закона о потврђивању Споразума о партнерству, трговини и сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.  

„Односи између Велике Британије и Србије су традиционално добри, дуги већ 184 године. Ми већ од 2016. године остварујемо робни суфицит са овом земљом. Са споразумом се подстичу даље инвестције, робна размена и економски развој. Ако наставимо са суфицитом (већим извозом у односу на увоз робе), то ће све ићи у корист грађана Србије“, објаснио је Мали и навео да у нашој земљи послује око 500 британских предузећа који упошљавају наше раднике. 

Пред посланицима су и два законска предлога која се односе на унапређење ефикасности и транспарентности јавног сектора као и на питања из области екологије. 

„Реч је о програмском зајму за развојне политике за ефикасност јавног сектора и зелени опоравак. Дакле, два програмска зајма која се односе на унапређење ефикасности и транспарентности јавног сектора и на зелени опоравак. Укупна вредност ових споразума је Међународна банка за обнову и развој 82,6 милиона евра, док ће Француска агенција за развој обезбедити додатних 50 милиона евра. Као што знате пре само пар недеља усвојили смо и нови Закон о климатским промена а усвојен је и Национални план за смањење емисије загађујућих материја који потичу од постројења за сагоревање. Србија је јасно дала сигнал да иде у борбу за очување и унапређење животне средине“, рекао је Мали и додао да ови споразуми омогућавају да се део планиране зелене агенде спроведе у дело.

Он је подсетио да ће се до краја године на међународно финансијско тржиште изаћи са зеленим обвезницама и да ћемо кандидовати пројекте из разних области те да очекује добар одзив инвеститора као и потврду зелене агенде. „Да би конкретним цифрама показали опредељеност за екологију, ми смо реблалансом у априлу обезбедили огромно повећање буџета на 24 милијарде динара што је рекордан износ који је издвојен за заштиту животне средине“, навео је Мали. 

Да није запостављен ниједан сегмент инфраструктуре, говори у прилог и то што су се на дневном реду нашли предлози закона који се односе на модернизацију железничког сектора у Србији. 

„Укупна вредност овог пројекта је 102 милиона евра, 51 милион евра обезбедила је Француска агенција за развој а другу половину Међународна банка за обнову и развој. Огроман новац који ће бити унапређен на унапређење железничке инфраструктуре. Опредељење Владе је да се инвестира у нове путеве, али и у изградњу нове железнице – ревитализацију постојећих железничких пруга, како би се убрзао привредни раст, запослила индустрија и унапредила инфраструктура која је предуслов за долазак инвеститора и отварање фабрика“, навео је Мали. 

Како је презицирао, овим споразумима предвиђена је реконструкција великог броја пружних прелаза, обнова колосека, тунела у центру Београда, изградња друге фазе железничке станице у Београду. Приоритет су и завршетак брзе пруге Београд – Будимпешта која се већ гради као и реконструкција праваца Ниш-Димитровград и Суботица-Сегедин. У буџету је издвојено и 62 милиона евра за набавку три нове возне композиције како би се грађани возили савреминим возовима, што све представља допринос квалитету и животном стандарду. 

Од важних предлога ту је и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму - Пројекат интегрисаног развоја коридора реке Саве и Дрине применом вишефазног програмског приступа. између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој. „ Овај споразум је вредан 78,2 милиона евра а идеја је да санирамо насипе дуж коридора реке Саве као што је насип на Колубари који штити Обреновац, затим насипа на Новом Београду, који штити Београд, развоју лучке инфраструктуре у Сремској Митровици. Планирање и развој туризма на коридорима Саве и Дрине као и пројектовање Мастер плана за наутички туризам“, навео је Мали. 

Следећи, Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Гасни интерконектор Ниш -Димитровград -Бугарска (граница) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, министар Мали, означио је најважнијим уговором и пројектом који ће се реализовати у тој области у нашој земљи. 

„Пројекат треба да обезбеди стабилно снабдевање гасом, да диверзификује начине на које гас стиже у Србију како би смањили зависност од једног правца. За нашу привреду, у условима убрзаног раста наше економије, од кључне важности је да се обезбеди довољно гаса. Он је чист, еколошки прихватљив, и даје могућност фабрикама да повећају своје капацитете“, рекао је Мали и додао да је вредност пројекта око 85,5 милиона евра. 

На крају, на разматрању се нашао и пројекат који се односи на Моравски коридор. 

„Укупна вредност уговора је 431,6 милион евра. То је кључан пројекат за развој тог дела Србије. Ради се од пројекту који је од националног значаја и део је плана „Србија 2025“. Ове године градимо минимум седам или осам нових путева. Моравски коридор је један од њих. Изградња је вец кренула и део од Појата до Крушевца биће готов већ наредне године. Поред тога гради се деоница Прељина-Пожега, Сремска Рача-Кузмин, Рума-Шабац-Лозница, а гради се и профил аутопута од Новог Београда ка Сурчину. Намера нам је и да почнемо ове године изградњу Фрушкогорског коридора и изградњу аутопута Београд – Зрењанин и тзв. Дунавску магистралу од Пожаревца ка Голупцу. То је пројекат са којим, ако не кренемо ове, онда сигурно крећемо следеће године“, навео је Мали. 

Мали је закључио да ће Србија до краја 2025. године бити умрежена новом мрежом аутопутева као и да ће Моравски коридор бити први дигитални аутопут, јер ће оптички каблови бити постављени дуж трасе што ће обезбедити бесплатан бежични интернет за све који се возе том трасом. На овом корироду биће и 117 већих путних објеката, 88 мостова и подвожњака, 29 надвожњака и чак 11 саобраћајних петљи. „Огроман грађевински пројекат који ће том делу Србији дати подстицај за даљи развој и повезати градове као што су Ћићевац, Сталаћ, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево и Чачак“, нагласио је Мали и додао да би цео Моравски коридор бити дуг 112 километара а требало до марта 2024. године да буде завршен.