Мали: Од сутра веће плате у здравству и просвети, као и минимална зарада

Плате у здравству и просвети од сутра ће бити повећане пет одсто, док ће минимална зарада скочити са 457 на 500 евра, најавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

Ова ванредна повећања следе након што су од почетка године плате у просвети прво повећане за 11 одсто, потом ванредно у марту за још пет одсто, а очекује их и редовно повећање у јануару наредне године. 

„Кумулативно, ова три повећања износе 22,4 одсто. Ако се узме у обзир да је просечна инфлација ове године око четири одсто, у реалном износу имамо рекордно и значајно повећање плата у просвети“, рекао је министар гостујући на РТС-у. 

Он је прецизирао да ће тиме наставни кадар са седмим степеном стручне спреме, наставници у основним и средњим школама, имати плату већу од 106.000 динара. „Свако дато обећање испуњавамо“, рекао је Мали.

Како је најавио, од сутра стиже и ванредно повећање зарада за запослене у здравству од додатних пет одсто, чиме ће просечна зарада медицинске сестре ићи преко 90.000 динара, лекара специјалисте преко 170.000 динара основне плате, без додатака.

„Суштина наше политике већ годинама уназад је да подижемо животни стандард грађана Србије, да они којима су та повећања најпотребнија их и добију и то се ради на овај начин“, поручио је Мали и додао да је у јулу просечна плата у Србији износила 931 евро, док је 2012. године износила око 300 евра. 

Он је истакао да полако, али сигурно зараде расту и приближавају се датом обећању да ће у децембру ове године просечна зарада прећи ниво од 1.000 евра. 

Све ово, истакао је, упркос свим проблемима као што су глобални конфликти, тарифе, царински ратови, успоравање раста ЕУ, упркос домаћим тензијама са блокадерима.

„Држава показује стабилност, снагу јавних финансија и обећања која дајемо, а тичу се животног стандарда грађана, и остварујемо“, рекао је министар. 

Он је додао да 1. октобра следи и ванредно повећање минималне зараде за 9,4 одсто, а са синдикатима и послодавцима је, како је рекао, договорено још једно редовно повећање од 1. јануара наредне године од 10,1 одсто. 

Јануара ове године минимална зарада је повећана 13,7 одсто, сада ванредно 9,4 одсто, и 1. јануара наредне године очекује се редовно повећање од 10,1 одсто чиме ће се доћи до 551 евра минималне зараде.

„Кумулативно, то је повећање од 37 одсто. Никада се у историји није десило оволико кумулативно повећање за годину дана. Са стопом инфлације од око четири одсто, видимо колико је то реално повећање, изнад инфлације. За све то увек имамо новца, за сва повећања плата се држимо фискалних правила, да не угрозимо макроекономску стабилност“, истакао је Мали.

Он се осврнуо и на удео јавног дуга Србије у БДП-у који сада износи око 44 одсто, док је просек еврозоне 88-89 одсто.

Како је рекао, Србија држи јавни дуг под контролом, а с друге стране, чини се све да се покаже брига према људима.

Мали је коментарисао и актуелне економске мере државе за помоћ грађанима речима да су оне усмерене ка томе да се смање цене прехрамбених намирница и кућне хемије у малопродајним објектима, што је, оценио је, велика иницијатива Владе Србије која паралелно са подизањем плата даје своје ефекте на кућне буџете. 

Од 1. децембра, рекао је, следи и повећање пензија од 12,2 одсто као што је председник Вучић најавио. 

„Свако ко жели, види начин на који утичемо на животни стандард грађана Србије“, поручио је први потпредседник Владе.

Мали је истакао и да је кроз измене Закона о високом образовању омогућено да држава рефундира 50 одсто школарине за сваког студента који је редовно уписао годину, те да ће исплате кренути у октобру преко студентске картице, а да ће факултети преко Министарства просвете достављати спискове за исплату. 

Упитан да оцени ситуацију у вези са америчким санкцијама НИС-у, он је истакао да се Србија бори да реши ситуацију коју није изазвала, да се разговара и са америчком страном и са руским представницима, како би се дошло до решења у корист Србије. 

„Оно што не смемо да дозволимо је да угрозимо своју енергетску независност, односно да останемо без горива. Борићемо се да овај проблем решимо и да нађемо решење прихватљиво за све. Већ месецима уназад континуирано разговарамо“, поручио је министар. 

Упитан да прокоментарише најављени почетак легализације 4,8 милиона нелегалних објеката Мали је истакао да се почетак овог процеса очекује одмах по усвајању закона, што се пак очекује за 10-15 дана. 

„Ово је важан закон од кога се очекује да реши вишедеценијске проблеме, да грађани буду коначно свој на своме“, оценио је он. 

Додао је да ће се осим овог закона у Парламенту наћи и измена Закона о извршењу, коју је обећао председник Вучић, а суштина је, како је објаснио, да извршитељи не могу да одузму некретнину особи која живи у стану мањем од 60 квадрата и да је то једина некретнина коју породица поседује. 

Што се тиче организације Међународне специјализоване изложбе Експо, која Србију очекује 2027. године, Синиша Мали је поручио да све тече по плану.

„Није једноставно када имате једно од највећих градилишта у Европи, али 121 земља је већ потврдила учешће, бићемо центар света и све што је до нас ћемо урадити“, закључио је први потпредседник Владе Србије.