Читај ми

Мали: Минималац за следећу годину 401 евро, проценат повећања изнад нивоа инфлације

1/4

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће Влада Србије на седници која ће бити одржана 14. септембра усвојити одлуку о минималној заради која ће од 1. јануара 2024. године износити 47.154 динара и биће већа за 17,8 одсто у односу на ову годину. 

Одлука значи да ће минимална цена радног сата бити повећана са 230 на 271 динар. 

Министар је на конференцији за новинаре која је сазвана после седнице Социјално-економског савета рекао да је реч о никада већем повећању минималне зараде, као и да се, ако се узму пројекције инфлације за наредну годину, долази до тога да ће у реалном износу повећање „минималца“ за наредну годину бити 13 процената. 

„Процентуално, то је највеће повећање минималне зараде до сада и у еврима износи негде око 401 евро. Први пут идемо на ниво минималне зараде изнад 400 евра. Та минимална зарада ће се примењивати од 1. јануара наредне године. Ако узмете у обзир да је пројекција инфлације за наредну годину 4,9 одсто, долазимо до повећања минималне зараде од реалних скоро 13 одсто“, рекао је Мали. 

Министар је подсетио да је Влада за ову годину повећала минималну зараду за 14,3 одсто, а да ће просечна инфлација током ове године бити на нивоу од 12,5 одсто.

„Дакле, чувамо, унапређујемо, јачамо животни стандард грађана Србије“, подвукао је он. 

Нагласио је и да је Влада имала избалансиран приступ у преговорима, водећи рачуна и о растерећењу привреде и очувању пуне запослености у реалном сектору. 

„Да би растеретили привреду настављамо политику растерећења минималних зарада када су порези и доприноси у питању. Од 1. јануара идемо са повећањем неопорезивог дела дохотка са садашњих 21.712 динара на чак 25.000 динара. То је веома важно јер тиме не само да растерећујемо зараде, већ подстичемо послодавце да одрже ниво запослености а доприносимо и бољитку оних који имају најнижа примања“, казао је Мали и додао да ће са овим повећањем неопорезивог дела то растерећење бити 59,9 одсто. 

„Пре пет година имали смо оптерећење на зараде од 64 одсто, а са овим повећањем неопорезивог дела дохотка оптерећење на зараде наредне године биће први пут испод 60 одсто, тако да додатно доприносимо мотивацији послодаваца да запошљавају, отварају нова радна места, боримо се против сиве економије и да они који примају плате у сивој зони буду запослени“, казао је он. 

Министар је навео да је његова важна порука грађанима да се при сваком доношењу економских одлука води рачуна да оне буду избалансиране и да крајњи резултат буде позитиван, као и да у крајњој инстанци буду у циљу добробити грађана и побољшања њиховог животног стандарда. 

„Наш БДП и даље расте за разлику од великог броја јачих земаља од Србије, као што је Немачка, где у два квартала узастопно њихов БДП пада. У првом кварталу смо имали стопу раста од 0,7 одсто а у другом 1,7 одсто. Јавни дуг нам је на данашњи дан 50,9 одсто БДП-а, далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, испод просека евро зоне који је 91- 92 одсто. Одржали смо макроекономску стабилност упркос свим недаћама које су задесиле Србију од 2020. године“, нагласио је Мали. 

Министар финансија осврнуо се и на ниво запослености у Србији, истакавши да је закључно са јулом ове године у Србији запослено 2.308.232 људи, а сви они плаћају порезе и доприносе. То је стопа запослености у Србији од 50,4 одсто. 

„Никад више запослених у нашој земљи нисмо имали, а имамо и рекордно ниску незапосленост од 9,6 одсто. То је веома важно поготово када доносите одлуке као што је ова одлука данас јер не желите да угрозите пуну запосленост до које смо стигли после неколико тешких година реформе“, рекао је Мали. 

Он је подсетио и да је просечна зарада у Србији у јуну 2023. године износила 729 евра, да је за 1,2 одсто реално већа него у јуну прошле године. Такође, у првих шест месеци ове године у односу на исти период лане, плате су и у приватном и јавном сектору веће од нивоа инфлације, поручио је Мали. 

Како је рекао, у децембру ове године просечна плата у Србији ће износити око 840 евра, а за наредни децембар пројекција је да ће просечна зарада достићи 955 евра. До 2025. године просечна зарада биће 1.000 евра а просечна пензија између 430 до 450 евра. 

Мали је подсетио и на друге мере које предузима Влада у циљу јачања животног стандарда становништва. С тим у вези јуче је усвојен и ребаланс буџета за ову годину којим су предвиђена повећања плата у јавном сектору за просветне раднике, медицинске сестре и неговатељице од овог месеца за 5,5 одсто. Од 1. октобра иде се на ванредну индексацију пензија од 5,5 одсто а до краја месеца исплатиће се и 10.000 динара за мајке, самохране очеве. На данашњи дан пријавило се око 970.000 деце, што показује да је погођена права мера помоћи. 

На крају Мали се захвалио свим члановима СЕС на дијалогу и комуникацији која траје годинама уназад, истакавши да имајући у виду све што се догодило протеклих неколико година као што је ковид, енергетска криза и рат у Украјини Србија истрајава и иде напред.  

„То је моја порука за крај - да у не лаким условима, где је цела глобална економија у великом проблему и трпи последице, одлуке које доносимо првенствено се воде интересима грађана Србије и то је везано за раст стандарда“, закључио је Мали. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је истакао да не треба изгубити из вида геополитичке и економске околности у којима се земља налази као и да је на то указао на седници СЕС-а министар финансија. 

И поред свега, истакао је, Србија је успела да очува своју макроекономску стабилност и „да дође до тога да данас можемо да саопштимо да први пут у оволиком износу подижемо минималну зараду у Србији, 17,8 одсто“.

„Нарочито желим да истакнем бројку од два милиона и триста хиљада запослених у Србији. То је никада већа бројка на овај број становника. Реално овај ниво запослености нисмо имали никада до сада“, указао је министар. 

Он је подсетио и да су се само до пре неколико година синдикати у Србији борили да цена по радном сату дође на ниво од једног евра. 

„То што је некада било мање од једног евра сада ће бити 271 динар, на курсу који је стабилан и који је влада успела да одржава“, казао је он и додао да се полако иде ка томе на чему синдикат инсистира а то је достизање нивоа минималне потрошачке корпе. 

На то указују и статистике, поручио је.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић истакао је да ће синдикат наставити да се бори за побољшање животног стандарда радника. 

„То је изузетно велики број људи и мораћемо да наставимо да се боримо на све начине“, рекао је Орбовић и додао да има пуно тога што треба решити и да би за то Влада требала имати више слуха. 

Председница УГС Независност Чеданка Андрић истакла је да је циљ да минимална зарада достигне минималну потрошачку корпу.  

„Наша понуда од самог почетка у разговорима била је износ минималне потрошачке корпе и искуство из 2018. године нам је показало да је тачно да се приближавамо али никако да се приближимо том циљу. Не негирамо приближавање али нам та мета константно измиче“, казала је она.  

Додала је да оно што јесте добро је што је смањен број људи који примају минималну зараду, али да је апел синдиката да се врши што ригорознија контрола, јер подаци са терена указују је и да постоје фирме које добро послују, а исплаћују минималне зараде. 

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић је изразио захвалност министру Малом, на томе што је изашао у сусрет и што се дошло до цифре да је 25.000 динара неопорезиве зараде, што значи да ће сваки послодавац за сваког радника за 2.000 динара мање да уплати у буџет, а то је уштеда за самог тог радника. 

Покривеност минималне потрошачке копре минималном зарадом је повећана и у 2023. години износи 79,2 одсто у односу на прошлогодишњих 77,7 одсто. Пројекција је да покривеност у 2024. достигне 89 процената.

Сличне теме

Србија проналази своје изворе раста, што води ка даљем побољшању животног стандарда

Србија проналази своје изворе раста, што води ка даљем побољшању животног стандарда

Велико интересовање компанија за учешће на ЕКСПО изложби, америчке фирме добродошле

Велико интересовање компанија за учешће на ЕКСПО изложби, америчке фирме добродошле

Представљене измене за унапређење система електронских фактура

Представљене измене за унапређење система електронских фактура