Мали: Данас уплата преосталих 30 евра на рачуне милион и 757 хиљада пријављених грађана, у децембру још 20 евра
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да ће данас на рачуне милион и 757 хиљада пријављених грађана бити уплаћено по 30 евра, у оквиру трећег пакета економске помоћи, с циљем смањења последица пандемије вируса корона, чиме је 5,7 милиона пунолетних грађана Србије добило ову врсту помоћи.
„Oсим тога грађани могу очекивати и уплату 20 евра у децембру, за шта пријављени за помоћ од 30+30 евра не морају поново да се пријављују“, рекао је Мали и додао да ће пријаве бити отворене само за оне који се нису пријавили у мају месецу, као и за оне који су у међувремену испунили услове за накнадну пријаву.
Мали је истакао да је економија егзактна наука, али да су веома важни и оптимизам и расположење људи, који су прошле и ове године видели колико је наша држава стабилна и јака и да могу да се на њу ослоне.
„Директна помоћ грађанима буди оптимизам, што значи да нема пада расположења, подстиче се потрошња, а доприноси и перформансама на послу. Не слажем се да је то погрешна одлука, јер тај новац који је подељен и привреди и грађанима улази у потрошњу, људи су боље расположени и виде пажњу, а с друге стране показујемо колико смо јаки и стабилни, да имамо новца и то је успех свих грађана. Свако обећање које смо дали, ми смо и испунили. За три пакета помоћи држава је укупно издвојила око осам милијарди евра, што је скоро 18 одсто нашег БДП-а“, навео је Мали гостујући на телевизији Хепи.
Он је истакао да ће данас саопштити детаље о пројекту изградње метроа у Београду, а претходно ће имати састанак радне групе и биће потписан уговор са кинеском компанијом „Power China“.
„Крећемо у изградњу на Макишком пољу, а ја ћу тачно по датумима дефинисати фазе. До краја 2028. имаћемо прву линију метроа у функцији, а 2030. године и другу линију. Спреман сам да одговорим на свако питање теоретичара завере. Суштина је да грађани Београда и Србије деценијама чекају да се метро изгради, и за ово су урађене озбиљне анализе и студије. Када неко каже да је могао да изгради метро 2012. године, звучи мало вероватно јер нису имали ни закон, ни новац. Ми смо новац обезбедили. Чућете данас, за неколико дана када грађани буду пролазили поред Макишког поља, видеће радове у пуном јеку. Најавићу и када креће изградња тунела, појединих станица“, навео је Мали.
Мали је подсетио да ће данас на седници Владе Србије бити Нацрт Закона о буџету за 2022. годину, који чине два стуба – подизање животног стандарда и већа капитална улагања.
„Плате у јавном сектору ће у просеку бити веће за 7,3 одсто. Наиме, за већину запослених повећање зараде ће бити 7 процената, а за запослене у војсци, здравству и социјали 8 одсто. Пензије ће бити увећане за 5,5 процената, а буџетом је предвиђена и помоћ од 20.000 динара за најстарије, што када се споји у просеку даје повећање од 11,2 одсто. Још у септембру донета је одлука и да минимална зарада буде већа од 1. јануара за 9,4 одсто, што значи да ће износити 35.012 динара. Подсетићу да је 2011. године минимална зарада износила 15.700 динара, а од следеће године биће дупло већа. То је основа наше економске политике, јер раст минималне зараде и плата у јавном сектору покрећу и раст просечне зараде“, објаснио је Мали и напоменуо да је стопа незапослености данас једнака оној из 2019. године, пре него што је пандемија почела.
Објаснио је да раст плата и пензија треба да подстакне и пораст потрошње, а да је у буџету за наредну годину предвиђено и 486 милијарди динара за капиталне инвестиције, што чини 7,3 одсто БДП-а.
„То води високим стопама раста. Обезбеђујемо новац за ауто-путеве и брзе саобраћајнице и тренутно их градимо седам, а предвиђен је и новац за изградњу школа, болница, за екологију. Имамо новац и за метро. Инвестиције новцем из буџета запошљавају домаћу грађевинску индустрију, а она запошљава и остале индустрије и то је оно што гура наш БДП напред“, навео је Мали.
Министар финансија се осврнуо и на критике поводом инфлације и поновио да је ове године она у просеку три одсто.
„Неке цене су веће, неке нису, али три одсто је просек за ову годину. Имамо убрзање у августу и у септембру, али то није изазвано факторима из Србије. Због вируса корона глобални ланци снабдевања не функционишу као пре. Када имамо овакву ситуацију, мањка и радна снага, на пример возачи камиона, имамо и велике рестрикције у кретању, а све то су поремећаји који утичу на раст цена. Али, и Међународни монетарни фонд и Светска банка и Европска централна банка очекују да ће се ситуација стабилизовати, да је реч о краткорочном поремећају“, навео је Мали и нагласио да Србија неће штампати новац, јер не жели да поново улази у вртлог из 90-их, јер се бави одговорном економском политиком.
Министар финансија је подсетио и да је прошле године, када је пандемија почела, држава реаговала правовремено и прво уплатила помоћ пензионерима по 4.000 динара, а потом су повећане плате здравственим радницима, исплаћиване су минималне зараде, екстра новац је уплаћен туристичком сектору, хотелијерима.
„Резултати најбоље говоре о томе колико су нам мере биле правовремене и добро одмерене. Пад нашег БДП-а прошле године је био свега 0,9 одсто, а ове године ће раст можда ићи и до 7,5 процената. Та два резултата заједно сврстаће Србију међу три најбоље земље у Европи. Погледајте колико смо се променили, када су биле раније кризе држава се повлачила и пуштала привреду и грађане да се сналазе. Ми то нисмо дозволили“, објаснио је Мали.
Додао је да је појединци нису веровали када је председник Александар Вучић најавио да ће на крају 2019. године просечна плата бити 500 евра, а да је то испуњено.
„Ове године ћемо у децембру имати просечну зараду од 618 евра. Плате расту и на добром смо путу да испунимо циљ програма „Србија 2025“, да просечна плата буде 900 евра. Дакле, у целом свету су поремећаји невиђених размера, али Србија иде напред“, објаснио је он.
Мали се осврнуо и на тешке реформе које је иницирао председник Вучић, када је био председник владе, јер је, како је објаснио, претходна власт оставила огромне дугове, није било новца ни за исплату једне пензије, држава је била пред амбисом.
„Тада су започете тешке реформе како би се отворио простор за бољу будућност земље, да завршимо велике пројекте, а последица је раст животног стандарда од 2017. године. Од тада па надаље, грађани виде ефекте реформи. Ми смо четири године заредом, пре пандемије, имали суфицит у буџету, а то се никада раније није десило. Водили смо рачуна о сваком динару, имали стабилне финансије, резерву која нам је омогућила да реагујемо на овакву кризу. Тада су грађани видели снагу државе, а да кризе није било, још јаче и брже бисмо градили Србију – пруге, ауто-путеве, болнице... Некада су паре завршавале на рачунима политичара који су били на власти, а ми за разлику од њих градимо оно од чега грађани пре свега имају корист“, рекао је он и закључио да будуће генерације не треба да размишљају о кризи, дефициту, консолидацији, већ да о бољим школама и добрим пословима.
