Vujović: Usvajanje budzeta prva teška mera
„Najteži deo u prvoj fazi donošenja mera koje je Srbija pokrenula u okviru sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) biće usvajanje budzeta za 2015. godinu, u koji je potrebno uključiti sve mere i zakone neophodne za implementaciju propisa i institucionalne promene”, rekao je ministar finansija Dušan Vujović u intervjuu za poslovni magazin „CorD“.
„Od prethodnog neuspešnog aranžmana sa MMF-om, potpisanog u septembru 2011, imali smo seriju novih pokušaja da se dogovori uverljiv program sa Fondom, međutim, ti pokušaji nisu urodili plodom. U međuvremenu je naš fiskalni deficit dostigao neodrživo visok nivo, što je dovelo do potrebe za još opsežnijim reformama i prilagođavanjem“, rekao je ministar.
„Pred nama je težak zadatak da pokažemo spremnost na nastavak reformi. Postigli smo sporazum o nizu važnih makro-ekonomskih i strukturnih reformi povezanih sa neodrživim preduzećima, državnim energetskim monopolistima, kao i o infrastrukturnim i reformama javne administracije“, navodi Vujović.
Ministar napominje da je najvažnije da Beograd dokaže MMF-u da može biti pouzdan partner, da će planirane fiskalne i strukturne reforme povesti Srbiju održivim putem, pokrenuti otvaranje novih radnih mesta i doneti dobrobit svim građanima.
„Iako su unapređenje strukture preduzeća i upravljanja osnova za bolje rezultate javnog sektora, u ovoj fazi nismo razgovarali o detaljima programa restrukture tih preduzeća sa MMF-om“, rekao je on. Dodao je, međutim, da će Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj u predstojećim nedeljama predočiti koordinisane akcije u cilju formiranja sveobuhvatnih programa restrukture za EPS, Železnice Srbije, Srbijagas i druga javna preduzeća.
“Za izradu i implementaciju tih programa biće potrebne dve do tri godine, ali će Srbija na kraju biti oslobođena neodrživih fiskalnih posledica koje su javna preduzeća izazivala u prošlosti”, zaključio je ministar.
„U ovoj fazi, najvažnija mera je da se ograniči uticaj Srbijagasa, EPS-a i Železnica Srbije na budzetski deficit i javni dug. U prošlosti, izdavanje državnih garancija za kratkoročne kredite javnim preduzećima predstavljalo je glavni kanal kroz koji je loše poslovanje tih kompanija uticalo na narastanje javnog deficita i duga. Taj kanal će u budućnosti biti zatvoren, a državne garancije će jedino biti dostupne za dugoročne kredite međunarodnih finansijskih institucija“, izjavio je Vujović.
Ministar se, takođe, osvrnuo na uslove koje je MMF postavio Srbiji u sklopu trogodišnjeg aranžmana, ali i na uslove Evropske komisije za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
„Evropska komisija i MMF dele mišljenje o potrebi budzetskih ušteda. Oni nisu eksplicitno definisali način ostvarivanja ušteda, ali postizanje ekonomske samoodrživosti jeste uslov. U tom smislu, fiskalno prilagođavanje je među najvažnijim elementima i iz tog razloga je neizbežno“, zaključio je Vujović.
Izvor: Magazin CorD