VUJOVIĆ: Uoči zasedanja MMF u decembru glavni zadatak nam je da pripremimo budzet
Glavni zadatak Vlade Srbije uoči zasedanja Borda direktora MMF-a, koji je zakazan za sredinu decembra, jeste da pripremi i odobri budzet za 2017. godinu u skladu sa parametrima dogovorenim sa MMF-om, rekao je ministar finansija Dušan Vujović u izjavi za novi broj magazina „Diplomacy & Commerce“. Ministar je naglasio da je to zasedanje važno, jer se očekuje da izvršni direktori MMF-a potvrde Srbiji zaključenje šeste revizije stend baj aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sa MMF-om zaključila u februaru 2015.
Ministar je rekao da će vlada nastaviti sa postepenom fiskalnom konsolidacijom koja će omogućiti predviđeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, ali je i ukazao da su najveći rizik za javne finansije velika preduzeća koja „rasipaju resurse“.“Važno je da se spreči da velike kompanije poput Srbijagasa i EPS-a, RTB Bora, Resavice, Petrohemije, Azotare i MSK rasipaju javne resurse. Glavni faktor rizika u prošlosti bilo je ponovno pojavljivanje dugova u oblasti energetike i hemijskog kompleksa, i to ne sme da se ponovo dozvoli“, rekao je Vujović.
Početnim planom reformi, podsetio je ministar, istaknuto je da je restrukturiranje javnih preduzeća suština strukturnih reformi.“Odlaganje primene reformi javnih preduzeća i gomilanje dugovanja predstavlja stalnu pretnju za javne finansije i program reformi“, smatra Vujović.
Govoreći o strukturnom prilagođavanju, Vujović je rekao da je Srbija tokom poslednje dve godine, postigla 3,9 odsto strukturalnog prilagođavanja, dok je u 2017. potrebno napraviti „mali korak“ kako bi se za kraće vreme postigao trogodišnji cilj – prilagođavanje od četiri odsto.
Ministar tvrdi da je ključ za snižavanje udela javnog duga u BDP-u i postizanje održivog nivoa javnog duga osiguranje primarnog suficita i niže smanjanje troškova finansiranja ispod povećanja BDP-a osigurano kroz dugoročni rast.“Mi već imamo primarni suficit i uskoro ćemo ispuniti drugi uslov kako se rast BDP-a stabilizuje iznad tri odsto i troškovi našeg duga (plaćanje kamata) uskoro će se spustiti ispod tri odsto BDP-a“, rekao je Vujović. On je dodao da nedavno ratifikovan kredit od Abu Dabi Fonda za razvoj (ADFD) ne povećava nivo javnog duga niti menja njegovu valutnu strukturu, već doprinosi smanjivanju troškova javnog duga za oko četiri odsto.
Upitan koji su planovi da se dodatno povećaju poreski prihodi borbom protiv sive ekonomije i reformisanjem poreskog sistema, Vujović je odgovorio da je smanjenje obima sive ekonomije veoma važno i da država može da podigne javnu svest kada je reč o negativnim posledicama takvog poslovanja. Kako je objasnio, može da se poboljša sistem inspekcijskog nadzora i da se efikasnije gone krivična dela i prekršaji, kao i da se daju podsticaji za bezgotovinsko plaćanje i elektronsko knjigovodstvo.
Govoreći o rastu bruto domaćeg proizvoda u 2017., Vujović je rekao da će to zavisiti od investicija, izvoza, ali i privatne potrošnje.Sa prihodne strane, dodaje on, prerađivačka industrija će nastaviti da obezbeđuje nove poslove i stvara prihod i dodatnu vrednost u srednjem roku.“Na duže staze moderne usluge biće sve važnije, ne samo u IT sektoru, već i šire, u digitalnoj ekonomiji i u širim oblastima profesionalnih usluga. Ako gledamo mimo sektora, glavni izvor nove dodate vrednosti biće povećanje produktivnosti, pre svega smanjenjem nezaposlenost i, na duže staze, kroz inovacije i veću konkurentnost. Uloga vlade je da podrži te procese kroz odgovarajući institucionalni i podsticajni okvir“, poručio je Vujović.
Ministar tvrdi da će uspešna fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost biti održivi na duže staze samo ako su podržane strukturnim reformama i ako vode ka jakom inkluzivnom rastu.
Izvor: Magazin „Diplomacy & Commerce“