Vlada usvojila Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Vlada usvojila Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza.
Cvetković je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije nakon sednice, ukazao na to da je 40 milijardi dinara kredita namenjeno povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka, za koje će država subvencionisati kamatne stope.
On je naveo da će za investicije u privredu biti obezbeđeno približno 17 milijardi dinara kredita uz učešće Fonda za razvoj i garancije Garancijskog fonda, dok je za potrošačke kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača obezbeđeno 20 milijardi dinara kredita.
Takođe, Cvetković je naveo da su ostatak u iznosu od 45 milijardi dinara kreditne linije iz inostranstva za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Prema njegovim rečima, Vlada će odrediti prioritete i sektore privrede koji će biti kreditirani tim sredstvima, a Narodna banka Srbije odrediće kriterijume za izbor poslovnih banaka preko kojih će oni biti realizovani.
Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković izjavio je
da je Vlada usvojila Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza.
Cvetković je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije nakon sednice, ukazao na to da je 40 milijardi dinara kredita namenjeno povećanju likvidnosti privrede preko poslovnih banaka, za koje će država subvencionisati kamatne stope.
On je naveo da će za investicije u privredu biti obezbeđeno približno 17 milijardi dinara kredita uz učešće Fonda za razvoj i garancije Garancijskog fonda, dok je za potrošačke kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama za kupovinu potrošnih dobara domaćih proizvođača obezbeđeno 20 milijardi dinara kredita.
Takođe, Cvetković je naveo da su ostatak u iznosu od 45 milijardi dinara kreditne linije iz inostranstva za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Prema njegovim rečima, Vlada će odrediti prioritete i sektore privrede koji će biti kreditirani tim sredstvima, a Narodna banka Srbije odrediće kriterijume za izbor poslovnih banaka preko kojih će oni biti realizovani.
Cvetković je objasnio da sredstva ne idu direktno iz budzeta, već da država izdvaja podsticajna sredstva koja su katalizator za sredstva koja idu preko poslovnih banaka.
On je ponovio da će prvenstvo u dodeli podsticajnih sredstava imati pretežni izvoznici, koji će kredite dobijati za konkretne izvozne projekte.
Premijer je saopštio i da bi novac od privatizacije NIS-a trebalo da bude uplaćen sutra ili najkasnije u ponedeljak, 2. februara, i dodao da je kupac "Gaspromnjeft" iz Rusije, koji će za 51 odsto akcija NIS-a uplatiti 400 miliona evra, spreman da odmah uplati novac, ali da je uplata odložena zbog tehničkih detalja u vezi sa otvaranjem računa.
Cvetković je istakao da će, kada novac stigne, polovina sume odmah ići u kapitalni budzet Autonomne pokrajine Vojvodine, a 40 odsto će sukcesivno biti preneto Vojvodini kako bude preuzimala zakonom određene nadležnosti, dok preostalih 10 odsto ostaje u budzetu Srbije.
On je takođe rekao da će Vlada Srbije usvojiti izmene Zakona o akcizama, i ponovio da se ostaje pri procenjenom privrednom rastu od 3,5 odsto za ovu godinu, pri čemu su danas usvojene mere radi suzbijanja efekata krize usmerene na podsticanje privrednog rasta.
Prema njegovim rečima, krajem februara videće se kako se puni budzet, kao i efekti usvojenih mera, nakon čega će biti razmotreno da li je potrebno revidirati tu procenu.
Istovremeno, Cvetković je naveo da će finalni efekat Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, čija primena počinje sutra, biti jeftinija roba i proizvodni inputi koji dolaze iz Unije za građane i privredu Srbije.
Predsednik Vlade je podsetio na to da taj sporazum predviđa da Srbija sukcesivno smanjuje carinske stope na uvoz proizvoda.
Cvetković je takođe rekao da Vlada priprema podsticajne mere za kupovinu novoizgrađenih stanova koje će biti u primeni najkasnije do proleća.
On je objasnio da je dosadašnji program subvencionisanja kupovine stanova preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita uglavnom iskorišćen za kupovinu postojećih stanova, ali da je Vlada zainteresovana da budzetskim sredstvima podstakne i stanogradnju.
Prema njegovim rečima, olakšice za kupovinu novih stanova treba da doprinesu upošljavanju domaćih građevinskih firmi, a ujedno i privrednom rastu u Srbiji.
Vlada priprema i mere za podsticaje investicija u infrastrukturu, što će biti deo ukupnog paketa mera za prevazilaženje ekonomske krize, koji će se dopunjavati i menjati u skladu sa situacijom, naglasio je Cvetković.
Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je na konferenciji da će Zakon o akcizama početi da važi od sutra, ali i najavila njegove izmene, koje bi pred Vladom Srbije trebalo da se nađu sledeće nedelje.
Dragutinović je navela i da ne isključuje rebalans budzeta kao mogućnost, ali i ocenila da je sada rano govoriti o tome.
Ona je objasnila da će konkretniji odgovor na to pitanje biti poznat polovinom marta, kada će biti napravljena realnija procena budzetskih prihoda, i ukazala na to da će se početkom marta videti da li su budzetski prihodi realno procenjeni.
Takođe, Dragutinović je najavila da će na sednici Vlade sledeće nedelje biti usvojen program Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), koji će biti restriktivniji, a iznos subvencija će biti manji u odnosu na ranije godine.
Kriterijumi za dobijanje subvencija biće restriktivniji jer se ispostavilo da su subvencije posredno uticale na rast cena stanova, istakla je Dragutinović i navela da će takva vrsta kredita biti odobravana za stanove ispod 100 kvadratnih metara korisne površine.
Ona je najavila da će 5. februara biti održana aukcija državnih zapisa, u ukupnom obimu od dve milijarde dinara, pri čemu će rok dospeća tih hartija od vrednosti biti tri meseca.
Prema njenim rečima, na taj način država će obezbediti likvidna sredstva za budzet i istovremeno povlačiti gotovinu i smanjiti inflatorni pritisak.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će prvi krediti iz paketa podsticaja privredi Vlade Srbije početi da se odobravaju u prvoj polovini februara, i ocenio da će preko tih mera biti održan planirani rast privrede.
Dinkić je rekao da je jedan od ciljeva usvojenih mera da se u situaciji negativnih efekata svetske krize održi postojeći nivo zaposlenosti u privredi Srbije, pri čemu će pomenute mere indirektno doprineti stabilnosti dinara.
On je objasnio da će u paketu podsticajnih mera vrednom približno 122 milijarde dinara država obezbediti oko osam milijardi svojih sredstava kako bi dvostruko smanjila kamate na kredite privredi i građanima.
Ministar je naveo da će iz budzeta biti izdvojeno tri milijarde dinara, a preko Fonda za razvoj još pet milijardi dinara, i precizirao da će 40 milijardi dinara biti usmereno pretežnim izvoznicima koji će moći da koriste kredite po povoljnim kamatama od 5,5 odsto godišnje, zahvaljujući subvenciji države koja će smanjiti kamatu sa postojećih 11 do 13 odsto na taj nivo.
Dinkić je ocenio da će celokupan rizik kreditiranja privrede i građana snositi banke, i ukazao na to da se poseban deo podsticajnih mera odnosi na kredite građanima za kupovinu trajnih potrošnih dobara i to robe domaćeg porekla – od automobila, bele tehnike, nameštaja, poljoprivredne mehanizacije, do podnih obloga.
Takođe, on je naveo primer da će građani moći da kupe automobil "fijat punto" na kredit, bez učešća na sedam godina, sa mesečnom ratom od 100 evra zato što će kamata na takav kredit biti 4,5 odsto umesto sadašnjih 14 odsto.
Kad je reč o Prelaznom trgovinskom sporazumu, potpredsednik Vlade je naglasio da će jedan od najvidljivijih efekata primene tog sporazuma biti to što će od sutra biti duplo niža carina na uvoz automobila, sa dosadašnjih 20 na 10 odsto.