Vlada Srbije postigla dogovor sa MMF-om
Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović rekla je da je Vlada Srbije postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o budzetu i fiskalnoj politici za 2009. godinu, a pregovore o budzetu za narednu godinu nastaviće krajem oktobra.
Dragutinović je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije povodom završetka pregovora Vlade i MMF-a u okviru druge revizije stend-baj aranžmana, istakla da su pregovori bili veoma fer i da nema otvorenih pitanja oko budzeta za 2009. godinu i dodala da neće biti potrebe za smanjenjem plata i penzija i povećanjem poreskog opterećenja.
Takođe, Dragutinović je navela da je dogovoren budzetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 132,5 milijardi dinara na nivou cele države, uključujući i lokalne samouprave i AP Vojvodinu. Ona je ukazala na to da je ostalo da se usaglasi budzet za 2010. godinu, odnosno da li će budzetski deficit biti 3,5 odsto ili 4 odsto BDP-a.
Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović rekla je da je Vlada Srbije postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o budzetu i fiskalnoj politici za 2009. godinu, a pregovore o budzetu za narednu godinu nastaviće krajem oktobra.
Dragutinović je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije povodom završetka pregovora Vlade i MMF-a u okviru druge revizije stend-baj aranžmana, istakla da su pregovori bili veoma fer i da nema otvorenih pitanja oko budzeta za 2009. godinu i dodala da neće biti potrebe za smanjenjem plata i penzija i povećanjem poreskog opterećenja.
Takođe, Dragutinović je navela da je dogovoren budzetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 132,5 milijardi dinara na nivou cele države, uključujući i lokalne samouprave i AP Vojvodinu. Ona je ukazala na to da je ostalo da se usaglasi budzet za 2010. godinu, odnosno da li će budzetski deficit biti 3,5 odsto ili 4 odsto BDP-a.
Stav Vlade je da borba sa krizom zahteva veći deficit jer je pitanje da li će, ukoliko se država povuče suviše rano, pozitivni signali sa tržišta biti zaustavljeni, rekla je Dragutinović i navela da je oko budzeta za narednu godinu postignuta saglasnost u mnogim oblastima, da je neophodna reforma penzionog sistema, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i državne administracije.
Dragutinović je istakla da reforme znače manje troškova, što ne podrazumeva samo smanjenje broja zaposlenih, i dodala da Vlada ima spremne mere koje bi donele uštedu od 20 do 25 milijardi dinara godišnje.
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger izjavio je da se završetak druge revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom pomera do 20. oktobra i najavio da će do tada Vlada Srbije morati da ispuni neke uslove, pre svega, da smanji javnu potrošnju i započne reformu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Jeger je naveo da će završetak druge revizije biti kombinovan sa početkom treće revizije stend-baj aranžmana i ukazao na to da je dogovoren deficit budzeta u 2009. godini sa 3 odsto na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
On je rekao da je korigovan pad BDP-a Srbije u 2009. godini sa dva na četiri odsto do kraja godine i izrazio očekivanje da će u 2010. stopa rasta BDP-a iznositi 1,5 odsto.
Šef misije MMF-a je rekao da je MMF tražio povećanje stope PDV-a od Vlade Srbije kako bi se pokrio deficit budzeta, ali je dobio uveravanja da za tim nema potrebe pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora.
Povećanje PDV-a u Srbiji ne bi dobro uticalo na potražnju i na celokupnu privredu, tako da je MMF odustao od tog zahteva, rekao je Jeger i naveo da je u Srbiji smanjen deficit tekućeg platnog bilansa, što je rezultat velikog smanjenja uvoza u odnosu na izvoz. Jeger je ocenio da je smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa dobro radi ukupne ekonomske ravnoteže zemlje, ali nije dobro za budzet jer će dovesti do trajnog gubitka nekih prihoda za državnu kasu.
On se pohvalno izrazio o monetarnoj politici Srbije, posebno u vezi sa stabilnim deviznim rezervama NBS-a i stabilnošću bankarskog sektora, ali je ukazao na i dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu, iako je ona u zacrtanim okvirima centralne banke.