Vlada jednoglasno usvojila Predlog budzeta za 2005. godinu

Vlada Republike Srbije je, na današnjoj sednici, jednoglasno usvojila , koji je upućen Skupštini Srbije na razmatranje po redovnom postupku.

Predstavljajući Predlog budzeta za iduću godinu, ministar finansija Mlađan Dinkić istakao je da će Vlada nastaviti sa politikom čvrstog budzetskog ograničenja, koja je preduzeta od juna ove godine, jer je to jedini način da se Srbiji obezbedi dugoročno održivi visoki rast.

On je naveo da je predviđeni deficit budzeta za 2005. godinu za trećinu manji od deficita u 2004. godini i iznosi 20,5 milijardi dinara, što je za 38 odsto niže u odnosu na projektovani deficit u 2004. godini, nakon rebalansa.

Ukupni prihodi planirani su u iznosu od 396,1 milijardu dinara, a rashodi od 416,6 milijardi dinara, rekao je Dinkić i napomenuo da će za pokriće deficita biti korišćena sredstva od privatizacije u iznosu od osam milijardi dinara, krediti međunarodnih finansijskih institucija i donacije u iznosu od 5,7 milijardi i neto domaće finansiranje u iznosu od 6,8 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, sledeće godine očekuju se tri puta veći privatizacioni prihodi koji će iznositi 24 milijarde dinara, od čega će za deficit biti izdvojeno osam milijardi dinara, a ostalo će biti akumulirane rezerve iz kojih će se u četvrtom kvartalu izdvojiti sedam milijardi dinara za isplatu polovine duga penzionerima, na ime starog duga od jedne i po penzije.

Dinkić je naglasio da je u 2005. godini predviđen rast društvenog bruto proizvoda od 4,5 odsto, koji je, kako je istakao, konzervativno planiran na osnovu visoke baze koju čini ovogodišnji rast društvenog bruto proizvoda od osam odsto, dok bi inflacija trebalo da iznosi 9,1 odsto.

Deficit od 20,5 milijardi dinara čini svega 1,4 odsto društvenog bruto proizvoda i, ukoliko se primeni međunarodna klasifikacija za obračun deficita prema kojoj se iz obračuna rashoda isključuje otplata glavnice domaćeg i spoljnog duga, budzet će sledeće godine biti u blagom suficitu od oko 3,4 milijardi dinara ili 0,2 odsto društvenog bruto proizvoda, naveo je ministar finansija.

Kada je reč o prihodima u budzetu, rasterećuju se troškovi proizvodnje, smanjuju se porezi koji opterećuju zarade, dok se veći prihodi očekuju od poreza na potrošnju, pre svega od poreza na dodatu vrednost i akciza.

Novu stavku u budzetu čine transferi lokalnim samoupravama, istakao je Dinkić i objasnio da uvođenjem poreza na dodatu vrednost i ukidanjem poreza na promet lokalne samouprave gube jedan deo prihoda koji su imale do sada, što će im biti nadoknađeno direktno iz budzeta, a predviđena sredstva iznose 13,8 milijardi dinara.

Najveća stavka u strukturi rashoda je servisiranje javnog duga, a za to će sledeće godine biti izdvojeno 13,6 milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu. Ukupni troškovi servisiranja javnog duga sledeće godine iznosiće 46,3 milijarde dinara, od čega će za servisiranje domaćeg duga (stara devizna štednja) biti izdvojeno 27,4 milijarde dinara, a za spoljni dug 18,9 milijardi dinara. Troškovi finansiranja javnog duga biće za dva odsto veći u odnosu na ovogodišnje i iznosiće 11 odsto ukupnog budzeta, rekao je Dinkić.

On je naglasio da se u budzetu za 2005. godinu značajno povećavaju i naknade za socijalnu zaštitu. Prema njegovim rečima, za ovu stavku predviđen je dva i po puta veći tranzicioni fond nego u ovoj godini i iznosiće pet milijardi dinara.

U ukupnim rashodima najviše se smanjuju subvencije – za dva odsto ili oko tri milijarde dinara, naveo je Dinkić i precizirao da će subvencije za železnicu biti na približno istom nivou sa ovogodišnjim i iznosiće 8,5 milijardi dinara, u poljoprivredi ostaju na istom nominalnom nivou od oko 11 milijardi dinara, dok će subvencije za Radio-televiziju Srbije biti smanjene na 2,5 milijardi dinara, u privredi se smanjuju na pet milijardi dinara, a ostale subvencije biće umanjene za oko 300 miliona dinara.

Smanjivanje subvencija, pre svega u privredi, jasan je znak da ova Vlada neće podržavati opstanak društvenih preduzeća koja koriste novac poreskih obveznika Srbije za pokrivanje svojih gubitaka, tako da će smanjenje subvencija predstavljati stimulans za njihovo ubrzano restrukturiranje i privatizaciju, istakao je ministar finansija.

On je napomenuo da će Ministarstvo privrede imati budzet oko sedam milijardi dinara, od čega će pet milijardi ići za subvencije, a preostale dve milijarde su za kapitalna ulaganja – 900 miliona za lizing opreme i repromaterijala, 800 miliona Fondu za razvoj, od čega će 600 miliona biti upotrebljeno za otvaranje nove kreditno- poslovne linije za stimulisanje zapošljavanja onih koji su u tranziciji ostali bez posla.

Za poljoprivredu, zajedno sa vodoprivredom, u budzetu za sledeću godinu predviđeno je oko 20 milijardi dinara- 3,1 milijarda za kulturu, milijarda za podsticanje izvoza, kao i milijardu dinara za Garancijski fond i Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, dodao je Dinkić.