Suficit republičkog budzeta 15,4 milijardi dinara

„Ove godine će Srbija, po prvi put u istoriji modernih javnih finansija, ostvariti suficit u budzetu“, izjavio je ministar Dinkić. Prema rečima ministra, ovogodišnji suficit na konsolidovanom računu, koji obuhvata republički budzet, budzet lokalnih samouprava i fonda socijalnog osiguranja do kraja godine iznosiće oko 35 milijardi dinara. Jedna od pozitivnih posledica ovog suficita je redovna isplata i povećanje penzija.

„Od sutra, posle desetak godina, počinje isplata penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec“, dodao je ministar, i naglasio da je to drugo povećanje penzija za dva meseca. Ukupan rast penzija iznosi 10,6%, a prosečna penzija iznosi 12 300 dinara. Isto važi i za one koji primaju zemljoradničke penzije, koji će 16. novembra primiti penzije za oktobar, uvećane za 40% u odnosu na septembarsku, zbog jednokratne nadoknade 20,5 meseci kašnjenja u isplati penzija.

Ministar je takođe najavio povećanje plata zaposlenima u vojsci, obrazovanju i zdravstvu, kao rezultat izvršene racionalizacije. Najveće povećanje plata očekuje se u oblasti zdravstva, gde je 7140 ljudi sporazumno napustilo posao u zdravstvenim institucijama.

Pitanja koja su još uvek otvorena u pregovorima sa MMF su isplata duga penzionerima i plan za isplatu plata u javnim preduzećima Ministar je na tu temu izjavio: „Ja ne odustajem u pregovorima koje vodim oko ovog pitanja i očekujem da ćemo postići dogovor po tom pitanju u narednim danima.“

Što se tiče daljih pregovora sa MMF, u ponedeljak se u skupštini očekuje rasprava i usvajanje paketa zakona, pre svega budzeta za 2006. godinu, paket zdravstvenih zakona, izmena zakona o fondu za razvoj, zakon o bankama. „Moja pretpostavka je da bi do kraja novembra trebalo da se okonča rasprava o setu ovih zakona“, naglasio je ministar dodavši da je njihovo usvajanje ključno za uspešan završetak aranžmana sa MMF.

Dinkić je izjavio da privatizacioni prihodi, odnosno prihodi od privatizacije banaka i preduzeća, iznose 38 milijardi dinara do kraja oktobra, što je oko 13 milijardi više od planiranog za ovu godinu. Zanimanje za privatizaciju Vojvođanske banke je vrlo veliko, dok je tender za privatizaciju Niške banke pri kraju, gde je prvoplasirani ponuđač OTP, najveća mađarska banka. Tender za privatizaciju Panonske banke objavljen je 28. oktobra 2005.

„U oktobru smo ostvarili do sada rekordni suficit od 5,6 milijardi dinara“, rekao je ministar, dodavši da su prihodi iznosili 39,8 a rashodi 34,2 milijarde dinara. Za prvih 10 meseci prihodi su iznosili 334,4 milijarde, rashodi 318,9 milijardi, a suficit republičkog budzeta 15,4 milijarde dinara. U istom periodu lokalne samouprave su ostvarile suficit od 7,8 milijardi dinara.

Ministar je ukazao na jasnu razliku ostvarenog budzetskog deficita, odnosno suficita, u toku ove godine u odnosu na 2003. godinu, što po njegovin rečima ukazuje da je izvršeno snažno fiskalno prilagođavanje. „Potpuno smo preokrenuli situaciju u srpskom budzetu za ove poslednje dve godine, na šta sam veoma ponosan“, izjavio je Dinkić. Takođe se primećuje rast ostvarenih primanja budzeta, koji su u oktobru dostigli rekordnih 40 milijardi dinara.

Ukupni javni prihodi se približavaju iznosu od 600 milijardi dinara, dok uporedni pregled ostvarenih određenih javnih prihoda pokazuje da je najveći rast prihoda ostvario porez na dodatu vrednost, 40% više od poreza na promet u toku prošle godine. Ukupni poreski prihodi su 22,3% veći nego prošle godine, pri čemu je naplaćen duplo veći iznos akcize na duvanske proizvode u odnosu na 2004.

„Sredinom 2004. godine kreće nagli rast izvoza u Srbiji“, rekao je Dinkić naglasivši da je to rezultat promena izvršenih u prethodnom periodu, promena koje se danas sprovode, kao i stranih direktnih investicija. Izvoz je ustaljen na oko 400 miliona dolara što pokazuje rast od oko 40%, a ministar je izjavio: „Očekujemo da u poslednjem kvartalu ove godine izvoz bude viši od 400 miliona dolara i da se nastavi jak trend rasta izvoza.“ Rast uvoza je 4%, tako da je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 13%. Ukupan suficit platnog bilansa je 1,2 milijarde dolara u ovom periodu, što je uslovilo rast deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Ovo je rezultat visokog rasta izvoza kao i duplo većeg iznosa stranih direktnih investicija.

Najveća izvozna područja su Bosna i Hercegovina, Italija i Nemačka, pri čemu je povećan suficit u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, a smanjen deficit u razmeni sa Italijom i Nemačkom. Glavni proizvodi za izvoz su poljoprivredni proizvodi, automobilske gume, proizvodi od čelika, podni pokrivači i tapete, i posle dužeg vremena, odeća, koža i obuća.

Ministar je naveo osnivanje Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza kao jednu od podsticajnih mera Vlade republike Srbije. Ova agencija raspolaže kapitalom od 25 miliona evra i od ovog meseca počinje odobravanje kredita izvoznicima. Ukupan kreditni potencijal do kraja ove godine je 9 miliona evra, a prema pravilima agencije i Vlade Srbije, odobravaće se kratkoročni krediti

(3 – 6 meseci) u iznosu od 30 000 do 450 000 evra za obrtna sredstva, sa vrlo povoljnom kamatnom stopom od 3% godišnje. Ovi krediti su namenjeni preduzećima koja u prethodnoj godini imaju ostvaren izvoz od milion evra i ugovor za istu sumu za ovu godinu.