Srbija dogovorila sa MMF-om novi savetodavni aranžman

Srbija i misija Međunarodnog monetarnog fonda postigli su dogovor o novom programu “The Policy Coordination Instrument” (PCI), koji ima savetodavnu ulogu i ne uključuje finansijsku pomoć.

Zakon o privremenom umanjenju penzija biće ukinut potpuno do kraja godine, a ne fazno, izjavio je ministar finansija Siniša Mali na završnoj konferenciji za novinare održanoj zajedno sa MMF-om i Narodnom bankom Srbije, povodom dogovora o novom aranžmanu koji će biti realizovan sa tom finansijskom institucijom.

Novi program „Instrument koordinacije politika“ (PCI) osmišljen je s ciljem da obezbedi okvirnu politiku za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku, a tokom trajanja ovog programa MMF ima više savetodavnu nego kontrolnu ulogu.

„Bila je ideja da idemo fazno, ali mi imamo dovoljno fiskalnog prostora da to upotpunosti uradimo ove godine“, precizirao je Mali na konferenciji za novinare.

Mali je dodao da je dogovoreno da će biti povećane penzije za sve one penzionere koji nisu bili obuhvaćeni ovim Zakonom .

„Penzionerima koji nisu bili obuhvaćeni Zakonom o smanjenju penzija biće povećane penzije i u septembru kada očekujemo delegaciju MMF-a imaćemo informaciju koliko bilansnog prostora imamo kako bi povećanje bilo što značajnije“, istakao je Mali.

Predviđeno je da aranžman traje 30 meseci.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija ispunila sve uslove kako bi već u julu potpisala novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će trajati do januara 2021.

Reč je o aranžmanu poznatijem kao „čuvarkuća“, koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF, a ne finansijsku pomoć.

Navodeći da su vođeni teški, ali konstruktivni pregovori sa misijom MMF, Mali je rekao da poslednji podaci govore da u prva tri meseca ove godine, Srbija beleži rast privrede od 4,6 odsto.

To je, kako je konstatovao, ogroman rast koji nas svrstava u top tri ekonomije u Evropi kada je reč o stopama privrednog rasta.

„Do kraja godine naš rast će biti 3,5, 3,6, 3,7 odsto, što su već visoke stope rasta“, istakao je Mali.

„Uspeli smo da sa MMF-om dogovorimo povećanje plata u javnom sektoru, koliko tačno znaćemo u septembru, kada budemo videli koliko novca imamo u budzetu. Očekujem značajno povećanje platai i početak reformi platnih razreda“, kaže Mali.

Sa MMF-om dogovorili smo i povećanje plata u javnom sektoru, a koliko tačno znaćemo u septembru, rekao je ministar finansija.

Šef misije MMF-a Džejms Ruf je rekao da su „pod ovim politikama, makroekonomski izgledi Srbije i dalje dobri“.

Rast je dostigao 4,6 procenata međugodišnje u prvom kvartalu i očekuje se da će dostići najmanje 3,5 procenta u ovoj godini. Inflacija je i dalje niska i procenjuje se da će biti oko 2 procenta do kraja 2018. godine, zahvaljujući podršci odgovarajuće monetarne politike Narodne banke Srbije“, jasan je Ruf.

Ruf kaže da MMF očekuje da će javne finansije i ove godine zabeležiti suficit.
„Od 2019. godine pa nadalje, cilj programa je nizak ukupni deficit, što bi dovelo do smanjenja javnog duga na nivo ispod 50 procenata BDP-a do kraja programa i obezbedilo bi prostor za povećanje kapitalne potrošnje, kao i za određena targetirana smanjenja poreskog opterećenja privrede i rada“, naveo je Ruf.

Razmatranje ovog dogovora sa srpskom vladom, precizirao je, planirano je na sednici Izvršnog odbora MMF-a, sredinom jula.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da o svemu govore rezultati koji su postignuti zahvaljujući doslednom sprovođenju ekonomskog programa dogovorenog sa MMF-om.

„Nivo problematičnih kredita (NPL) u bankarskom sektoru Srbije na kraju aprila iznosio je 8,8 procenata, što je najniži nivo otkako se ovaj podatak prati, saopštila je guvernerka podsećajući da je prethodni podatak pokazao da je nivo NPL-ova bio 9,2 odsto.

„Značajnim snižavanjem referentne kamatne stope Narodna banka Srbije je uticala da kamatne stope na dinarske krediti privredi i građanima padnu na najniži nivo, dorpinoseći i na taj način rastu raspoloživog dohotka“, izjavila je Tabaković.